O'zbekiston Kimyo Jurnali

НАШРНИНГ 6 СОНИ

ФИЗИК КИМЁ

 

УДК 544.6

С. Н. Расулова, В. П. Гуро, Х. Ф. Адинаев, А. Б. Ибрагимов

КАЛИЙ ГИДРОКСИД ВА АММИАК ЭРИТМАЛАРИДА МОЛИБДЕН ЧИҚИНДИЛАРИНИНГ АНОДДА ЭРИШИ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Мо ва унинг қотишмалари металл чиқиндиларини қайта ишлашга тўғри келади. Мо ни регенерация қилишнинг турли усуллари маълум, улардан энг оддийлари электрокимёвий ёндашувларга асосланган схемалардир.

Мақсад: молибден ва молибден қотишмалари чиқиндиларини калий гидроксид ва аммиак асосидаги электролитларда анодда эритиш билан регенерация қилиш имкониятларини ўрганиш.

Методология. Тадқиқот объекти - Мо ва калий гидроксид ва аммиак эритмалари. Электрокимёвий ўлчашлар ПИ-50-1 потенциостатда қуйидаги усуллар ёрдамида амалга оширилди: анод юзасини зарядлаш ва айланувчи дискли электрод. Эритма намуналарининг элемент таҳлили Agilent 7500 IСP да амалга оширилди.

Илмий янгилиги. Мо нинг калий гидроксиди ва аммиак эритмаларида анодда эриш реакциясининг чекловчи босқичлари аниқланди.

Олинган натижалар. Молибденнинг анодда эриши ва унинг юзасида маълум оксид қатламларининг ҳосил бўлиши жараёнини акс эттирадиган Мо-электродининг КОН эритмаларидаги анодда зарядланиш эгри чизиқлари олинди. Молибденни калий гидроксиди ва аммиак эритмаларида анодда эриш кинетикаси ўрганилган.

Калит сўзлар: анодда эриш, молибден, металл, калий гидроксид, аммиак, сирт заряди, айланувчи дискли электрод, реакция кинетикаси.

Хусусиятлари:

- молибден чиқиндиларининг калий гидроксид ва аммиак эритмаларида эриши;

- чекловчи босқич - донор юзасига кислород диффузияси;

- чекловчи босқич - диффузия чекловларисиз электронларнинг узатилиши.

Цитата келтириш: С. Н. Расулова, В. П. Гуро, Х. Ф. Адинаев, А. Б. Ибрагимов. Калий гидроксид ва аммиак эритмаларида молибден чиқиндиларининг анодда эриши // Ўзбекистон кимё журнали. -2022. -№6. -Б.3-9.

Қабул қилинди: 13.07.2022;  Рухсат этилди: 15.09.2022;  Нашр этилди: 29.12.2022

 

* * *

 

НООРГАНИК КИМЁ

 

UDK541.123.7

Sh. Sh. Yoqubov, B. X. Kucharov, M. Sh. Odilova, A. S. Togasharov, B. S. Zakirov

NATRIY XLORAT, KARBAMID, FOSFOR VA 2-XLOROETILFOSFONIK KISLOTANING AMMONIY TUZLARI SUVLI TIZIMIDAGI KOMPONENTLARNING ERUVCHANLIGI

O’zR FAUmumiy va noorganik kimyo instituti

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Barglarning tushishi etilen va antiauksin birikmalarining darajasi auksinlardan ustun bo'lganda boshlanadi. Defoliantlarga qo'shimcha sifatida fermentativ tizimlarning faolligini kuchaytiruvchi va o'simliklarning o'sish stimulyatorlari bo'lgan biologik faollikka ega birikmalardan foydalanish istiqbolli ko'rinadi. Bu birikmalarga 2-xloroetilfosfonik kislotaning ammoniy tuzlari kiradi.

Ishning maqsadi. Natriy xlorat, karbamid, fosfor va 2-xloroetilfosfon kislotasining ammoniy tuzlari asosida samarali, fiziologik faol defoliantlar va g‘o‘zaning pishish stimulyatorlarini olish jarayonlarini fizik-kimyoviy asoslash.

Metodologiya. Vizual-politermik usul ishlatilgan. Fosfor va amid azot miqdori spektrofotometrik usul yordamida aniqlangan. Eritmalarning qovushqoqligi VPZh viskozimetri yordamida, eritmalarning pH qiymati FE 20 METTLER TOLEDO pH o'lchagich yordamida o'lchandi.

Ilmiy yangilik. Natriy xlorat, karbamid, ammoniyli fosfor va 2-xloroetilfosfon kislotasining ammoniy tuzlari asosida ammoniy 2-xloroetilfosfonat monoxlorat tayyorlashning optimal shartlari aniqlangan. Uning fizik-kimyoviy va reologik xossalari o‘rganilgan.

Olingan natijalar. -25.2 dan 76.4°C gacha bo'lgan harorat oralig'ida [21%CIСН2СН2РО(ОН)2*NH3+ 11%CICH2CH2PO(OH)2*2NH3+12%NH4H2PO4+56%H2O] – [26.9%NaCIO3+73.1%CO(NH2)2] – H2O tizimlarning politermik eruvchanlik diagrammasi qurilgan. Ammoniy 2-xloroetilfosfonat monoxlorat qattiq holatda ajratilgan, aniqlangan va kimyoviy, rentgen fazoviy, termik va IQ spektroskopik usullari bilan tavsiflangan.

Kalit so‘zlar: natriy xlorat, karbamid, 2-xloroetilfosfon kislotaning ammoniy tuzlari, eruvchanlik diagrammasi, qovushqoqlik, zichlik, Sikhat, Nazhot.

Xususiyatlari:

- tizimda komponentlarning kristallanish maydonlari chegaralangan;

- sintezlangan koordinatsion birikmalarning individualligi isbotlangan.

Tsitata keltirish: СSh. Sh. Yoqubov, B. X. Kucharov, M. Sh. Odilova, A. S. Togasharov, B. S. Zakirov. Natriy xlorat, karbamid, fosfor va 2-xloroetilfosfonik kislotaning ammoniy tuzlari suvli tizimidagi komponentlarning eruvchanligi// O’zbekiston kimyo jurnali. -2022. -№6. -B.9-16.

Qabul qilindi: 19.10.2022; Ruxsat etildu: 25.11.2022;  Nashr etildi: 29.12.2022

 

* * *

UDK 541.123.7 

S. A. To‘ychiyev, A. S. Togasharov, B. S. Zakirov

NaClO3 - CS(NH2)2 - H2O SISTEMADA KOMPONENTLARINING ERUVCHANLIGI

O’zR FA Umumiy va noorganik kimyo instituti, E-mail: tuychiyev.sanjar@mail.ru

Referat. Muammoni kelib chiqishi. Tarkibida ozuqa moddalari saqlagan va fungidsid xossalarini namoyon qiladigan kompleks ta’sirga ega defoliantlar olish dolzarbdir. Fungidsidlik xossasiga ega tiokabamidni defoliantlar bilan birga qo’llash hosilni erta pishishiga va turli xil zamburug’ hamda bakteriyalardan himoya qilishga, agrakimyoviy ishlovlarni kamaytirishga, sifatli paxta tolasini olishga olib keladi.

Ishning maqsadi. Natriy xlorat, tiokarbomid tuzini eruvchanligini o‘rganish va yangi defoliant olish jarayonini fizik-kimyoviy asoslash.

Metadologiyasi. Vizual-politermik va piknometrik usullaridan foydalanildi, azotni-Keldal usulida, qovushqoqligi - VPJ viskozimetrda, pH ko`rsatkichi esa FE 20 METTLER TOLEDO pH metrda, sindirish ko‘rsatgichi PAL-BX/RI ATAGO refraktometrida, xlorat ionini - permanganometrik, natriyni-alanga fotometrik, uglerod va vodorodni- Dyuma mikrousulida aniqlandi.

Ilmiy yangiligi. Eruvchanlik bo’yicha “tarkib-xossa” hamda politermik eruvchanlik diagrammasi qurildi.

Olingan natijalar. NaClO3 - CS(NH2)2 - H2O sistemasining -19.2°С dan 43°С gacha bolgan harorat oralig’ida politermik eruvchanlik diagrammasi qurildi. Politermik eruvchanlik diagrammasida muz, tiokarbomid va natriy xloratning kristallanish maydonlari chegaralandi. [45% NaClO3 + 55% H2O] – CS(NH2)2 sistemada eritmaning kristallanish xarorati, qovushqoqlik, zichlik, pH va nur sindirish ko’rsatgichlari komponentlar nisbatiga bog’liq holda o‘rganildi.

Kalit so‘zlar: eruvchanlik politermasi, “tarkib-xossa”, natriy xlorat, tiokarbomid.

Xususiyatlari:

- sistemada komponentlarning kristallanish maydonlari chegaralangan;

- suyuq defoliantlar olishning fizik-kmyoviy xossalari o’rganilgan.

Tsitata keltirish:S. A. To‘ychiyev, A. S. Togasharov, B. S. Zakirov. NaClO3 - CS(NH2)2 - H2O sistemada komponentlarining eruvchanligi// O’zbekiston kimyo jurnali. -2022. -№6. -B.16-22.

Qabul qilindi: 14.11.2022; Ruxsat etildu: 19.12.2022;  Nashr etildi: 29.12.2022

 

* * *

УДК 631.846:321

А. Н. Ахмаджонов, У. К. Алимов, А. Р. Сейтназаров,  Т. Ж. Пиримов

ТУРЛИ ХИЛ ДИСПЕРСЛИ АРВАТЕН СЕРПЕНТИНИТИНИ НИТРАТ КИСЛОТАДА ПАРЧАЛАНИШ ЖАРАЁНИНИ ЎРГАНИШ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Серпентинит мамлакат иқтисодиётининг турли соҳаларида кенг қўлланиладиган магний бирикмаларини ишлаб чиқариш учун хом ашё ҳисобланади. Ўзбекистонда Арватен серпентинитининг йирик конлари мавжуд бўлиб, унинг таркибида МgO≥ 40% ни ташкил этади ва магний бирикмаларини кислотали парчалаш йўли билан ишлаб чиқариш учун истиқболли хом ашё ҳисобланади. Бунинг учун тадқиқотлар ўтказиш, хусусан Арватен серпентинитининг парчаланиш коэффициентини заррача ўлчами ва нитрат кислота меъёрига қараб ўрганишни талаб қилинади.

Ишнинг мақсади. Турли хил дисперс ўлчамли Арватен кони куйдирилмаган серпентинитининг нитрат кислота билан парчаланиш жараёнини ўрганиш.

Методология. Серпентинитни нитрат кислота билан парчаланиш жараёни электр двигател билан бошқариладиган винтли аралаштиргич билан жиҳозланган термостатланган шиша трубкали реакторда амалга оширилди. Жараённинг давомийлиги 80оС да 3 соатни ташкил этди. Жараён тугагандан сўнг реакцион масса бир қатламли фильтр қоғози ёрдамида 100-150 сим.ус. қолдиқ босим остида Бухнер воронкасида фильтрланди. Қуритилгандан сўнг чўкма ва фильтрат CаО ва МgO га флуорексон ва хромли ним-кўк кислотали индикатори иштирокида трилон Б билан комплексометрик усул ёрдамида таҳлил қилинди. Fe2O3 ва A12O3 нинг таркиби комплексометрик усулда трилон Б эритмаси билан сульфосалицил кислотаси ва ксилен қўнғир индикатори иштирокида ҳамда рух сульфат эритмаси билан тескари титрлаш усули ёрдамида аниқланди.

Илмий янгилиги. Серпентинит компонентларининг парчаланиш коэффициенти ўзгаришининг унинг дисперслигига (0.05-0.25 мм) боғлиқлиги аниқланган. Серпентинитни нитрат кислота билан парчаланишининг мақбул шароити топилган бўлиб, бунда юқори парчаланиш коэффициентига (Кпар.) эришилди.

Олинган натижалар. Заррачалар ўлчами 0.05 дан 0.25 мм гача ортиши билан MgO Кпар. мос равишда 83.86 дан 86.85% гача ва 86.63 дан 90.05% гача 30% нитрат кислота стехиометрик 90 ва 100% меъёрларида ортиши аниқланди. Парчаланиш жараёни асосан диффузия соҳаларда содир бўлади.

Калит сўзлар: серпентинит, солиштирма юза, дисперслик, нитрат кислота, парчаланиш коэффициенти, ўтиш даражаси, туз таркиби.

Хусусиятлари:

- дисперс ўлчамларининг камайиши парчаланиш коэффициентининг камайишига олиб келади;

- нитрат кислотасм меъёрининг кўтарилиши магний оксидининг ажралиб чиқишининг ошишига ёрдам беради.

Цитата келтириш: А. Н. Ахмаджонов, У. К. Алимов, А. Р. Сейтназаров,  Т. Ж. Пиримов. Турли хил дисперсли Арватен серпентинитини нитрат кислотада парчаланиш жараёнини ўрганиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2022. -№6. -Б.22-31.

Қабул қилинди: 02.12.2022;  Рухсат этилди: 23.12.2022;  Нашр этилди: 29.12.2022

 

* * *

УДК 544.653.22; 669.27.054.85

2У. Н. Рузиев, 1В. П. Гуро, 1А. Б. Ибрагимов, 1М. А. Ибрагимова, 1Х. Ф. Адинаев

МОЛИБДЕН ВА ВОЛЬФРАМ БИРИКМАЛАРИНИ УЛАРНИНГ ЧИҚИНДИЛАРИНИ ҚАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИК ЭРИТМАЛАРИДА АЖРАТИШ

1ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, 2«Олмалиқ КМК» АЖ «Нодир металлар ва қаттиқ қотишмалар ишлаб чиқариш» ИИЧБ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. «Олмалқ КМК» АЖ НМваҚҚИЧ ИИЧБ майдонларида вольфрам ва молибден билан ифлосланган молибден ва вольфрам кеклари сақланади ва уларнинг аралаш металл чиқиндилари ҳам тўпланиб қолади, бу эса W ва Мо ни ажратиш муаммосини долзарб қилади.

Мақсад: W-Мо қотишмасини нитрат кислота билан анодли қайта ишлашнинг ишқорий эритмасини нейтраллаш босқичида W (VI) ва Мо (VI) ни ажратиб олиш усулларини ишлаб чиқиш.

Методология. Объектлар-МВ-50 қотишмасининг чиқиндилари, Мо ва W қолдиқлари. Улар ишқорий электролитда электрокимёвий эритилганда, Мо ва W эритмага ўтади, нитрат кислота билан нейтралланганда эса термостатда, 120-200C ҳароратда, оксалат ионлари ёки лиоксид иштирокида W ва Мо ни ажратиш учун шароит яратилади.

Илмий янгилиги. Водород боғлари ҳисобига, ион ассоциациялари ҳосил бўлиши туфайли молибден ва вольфрам ионларининг қўшма эритмадаги гетерополиконденсатланиш жараёнини оксалат ионлари ёки диоксид билан тўсиш механизми таклиф етилади.

Олинган натижалар. W-Мо қотишмасини анодда қайта ишлашнинг ишқорий эритмасини нитрат кислота билан нейтраллаш босқичида W (VI) и Мо (VI) ни ажратиш усули ишлаб чиқилган. Чўкмаларни гидротермал тозалаш шароитида комплекс ҳосил қилувчи моддалар иштирокида тоза маҳсулотлар – молибден ва вольфрам кислоталарини ажратиб олинишини таъминлайди.

Калит сўзлар: металл чиқиндилари, молибден, волфрам,  ион шакллар, гетерополиконденсация, оксалат ионлари, лиоксид, ажралиш коэффициенти.

Хусусиятлари:

- W(VI) ва Мо (VI) ионларини ажратиш усули ишлаб чиқилган;

- оксалат ионлари ионларнинг поликонденсатланишини олдини олиш учун ишлатилади;

- эритмалардан молибден ва вольфрам кислоталарини ажратиб олиш имкони.

Цитата келтириш: У. Н. Рузиев, В. П. Гуро, А. Б. Ибрагимов, М. А. Ибрагимова, Х. Ф. Адинаев. Молибден ва вольфрам бирикмаларини уларнинг чиқиндиларини қайта ишлаш технологик эритмаларида ажратиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2022. -№6. -Б.32-40.

Қабул қилинди:  05.07.2022;  Рухсат этилди:  28.08.2022;  Нашр этилди: 29.12.2022

 

* * *

УДК 615.776.547.29.297

Ш. К. Самандаров, Р. Р. Махкамов, А. Е. Курбанбаева, Д. А. Холмуминова

КАРБОКСИМЕТИЛ КРАХМАЛ ҲОСИЛАЛАРИНИ ОЛИШ ВА УЛАРНИНГ ФИЗИК ВА КОЛЛОИД-КИМЁВИЙ ХОССАЛАРИНИ ЎРГАНИШ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, E-mail: samandarovshuxrat228@gmail.ru

Реферат.Муаммонинг келиб чиқиши. Маълумки, крахмалнинг хона ҳароратида эрувчанлиги юқори эмаслиги у билан ишлашда бир қанча муаммоларни келтириб чиқаради. Шу сабабдан крахмалнинг сувда эрувчан ҳосиласи карбоксиметилкрахмал (КМК) ва унинг асосида муҳим аҳамятга эга ҳосилаларини олиш ҳамда коллоид-кимёвий хоссаларини ўрганиш ушбу муаммони бартараф қилади.

Ишнинг максади. Карбоксиметилкрахмалнинг янги олинган ҳосилаларини сувли эритмадаги электрокимёвий хоссалари, уларнинг эрувчанлиги, шунингдек, уларнинг бир ҳолатдан иккинчи ҳолатга ўтишдаги конформацион ўзгаришларини ўрганиш.

Методология. Сувли эритмаларнинг физик-кимёвий кўрсаткичлари, жумладан, электр ўтказувчанлиги (кондуктометрда), эритма муҳити (рН-метрда) ва гидрогелларнинг бўкиш коеффициенти (гравиметрик усулларда) ўрганилди.

Илмий янглиги. Гидрогелларнинг сувли муҳитда ионланиши жараёнида металл катиони ва карбоксилат анионлари иштирокида молекула ичидаги ассоциациялар хосил бўлиб, сийрак ўзаро боғланган полиэлектролитнинг тармоқ структурасининг гидрофоб ўзаро таъсирида барқарорлашади.

Олинган натижалар. Муҳит pH қийматларининг кескин ўзгариши, сувдаги гидрогелнинг электр ўтказувчанлиги ва бўкиш коэффициентининг ошиши билан бирга жараённинг ўзгариши кўрсатилди.

Калит сўзлар: карбоксиметилкрахмал, сувли эритма, чоклаш, гидрогел, бўкиш коеффициенти, электр ўтказувчанлиги, pH муҳити.

Хусусиятлар:

- КМК-Nа ни  металл ионлари билан чоклаш орқали гидрогеллар олинди.

- олинган гидрогелларнинг сувли эритмада бўкиш хоссалари ўрганилди.

Цитата келтириш: Ш. К. Самандаров, Р. Р. Махкамов, А. Е. Курбанбаева, Д. А. Холмуминова. Карбоксиметил крахмал ҳосилаларини олиш ва уларнинг физик ва коллоид-кимёвий хоссаларини ўрганиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2022. -№6. -Б.42-46.

Қабул қилинди: 14.11.2022;  Рухсат этилди: 16.12.2022;  Нашр этилди: 29.12.2022

 

* * *                                                                                                                               

УДК 665.666.552

1Ш. С. Арсланов, 2Н. Ш. Султонхўжаева, 3Ш. А. Азимова

НАМ ВА ҚУРУҚ ИШҚОРЛАШ УСУЛЛАРИ ЁРДАМИДА НЕФТНИНГ КИСЛОРОД ТУТГАН БИРИКМАЛАРИНИ АЖРАТИБ ОЛИШ ВА ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ

1Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон миллий университети, 2Д.И.Менделеев номидаги Россия давлат кимё-технология университети Тошкент филиали, 3Тошкент кимё-технология институти

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Таркибида гетероатомли бирикмалар бор нефт маҳсулотлари ускуналарга салбий таъсир кўрсатиши мумкин, ҳамда иқтисодиётга улкан хисса қўшади. Шу нуқтаи назардан уларнинг миқдорини аниқлаш, ажратиб олиш ва қўлланилиш сохаларини ўрганиш долбзарб йўналиш хисобланади.

Ишнинг мақсади. Нам ишқорий муҳитда нефт кислоталарини ажратиб олиш усулларини ўрганиш.

Методологияси. Нефтнинг кислоталарини нам ишқорлаш усулида ажратиб олиш учун даврий усулдан фойдаланилди. Даврий усул учун нефт маҳсулоти вертикал равишда жойлаштирилган сиғимга солинди ва ишқорнинг сувдаги эритмаси билан ишлов берилди. Нефт маҳсулотларини ишқор билан қайта ишлаш ишқорни нефт маҳсулоти билан аралаштириш ва аралашма орқали ҳаво ўтказиш йўли билан амалга оширилди.

Илмий янгилиги. Нефтнинг кислород тутган бирикмалари нефт маҳсулотларида бир ҳил миқдорда тақсимланмаганлиги ва уларни нефт маҳсулотларидан ажратиб олиш юқори самарадорликка эга эканлиги аниқланди.

Олинган натижалар. Нефт кислоталарини даврий, ярим узлуксиз ва узлуксиз нам ишқорий усулларда ажратиб олиш усуллари ўрганилди. Нефтнинг кислород тутган бирикмаларининг миқдори нефт махсулотининг қайнаш ҳарорати ортиши билан ортиб бориши ва ҳар бир нефт маҳсулоти учун маълум оптимал ҳолатни танлашни талаб қилиши аниқланди.

Калит сўзлар: нефт кислоталари, нам ишқорий усул, ярим узлуксиз усул, даврий усул, совунланиш ҳарорати.

Ҳусусиятлари:

- нефт кислоталарини даврий, ярим узлуксиз ва узлуксиз нам ишқорий усулларда экстракциялаш;

- нефтнинг кислород тутган бирикмаларини тақсимланиши;

- қайнаш ҳароратида нефтнинг кислород тутган бирикмалари миқдори.

Цитата келтириш: Ш. С. Арсланов, Н. Ш. Султонхўжаева, Ш. А. Азимова. Нам ва қуруқ ишқорлаш усуллари ёрдамида нефтнинг кислород тутган бирикмаларини ажратиб олиш ва таҳлил қилиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2022. -№6. -Б.46-52.

Қабул қилинди: 16.11.2022;  Рухсат этилди: 18.12.2022;  Нашр этилди: 29.12.2022

 

* * *

УДК 661.66-9

О. Ю. Исмоилов, А. М. Хурмаматов, М. H. Исмоилов

ИССИҚЛИК ҚУРИЛМАЛАРИДА ДАШҚОЛ ҲОСИЛ БЎЛИШ ЖАРАЁНИГА МАГНИТ МАЙДОНИНИНГ ТАЪСИРИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти,e-mailismoilovnmpi@mail.ru

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Иссиқлик қурилмаларида дашқол қатламини бартараф этишда ички юзаларни кислота билан ювиш ёки механик тозалаш усуллари қўлланилади. Бу усуллар серхаражат бўлиб, кимёвий реагентлар сарфи билан боғлиқ, оқава сувларни ифлослантиради.

Мақсад. Доимий магнит майдонининг озиқ-овқат саноатида ишлатиладиган иссиқлик қурилмаларининг ички девори юзасида минерал тузлардан  ҳосил бўладиган дашқолларни шаклланишига таъсирини тадқиқ этиш.

Методология. Дашқол шаклланиш қонуниятларини ўрганиш учун тажриба маълумотларни қайта ишлашнинг статистик усуллари, назорат ва ўлчаш асбоблари ва технологик параметрларни ўлчашнинг аниқ усулларидан фойдаланилган.

Илмий янгилик. Доимий магнит майдонининг сув иситгичининг иситиш элементи деворлари юзасида дашқол шаклланишига таъсири аниқланди.

Олинган натижалар. Магнит майдон таъсирида иситиш қозони қиздирувчи элементи юзасида ҳосил бўладиган минерал туз дашқолларининг миқдори 5,2 мартта камайиши аниқланди.

Калит сўзлар: иситиш қурилмлари, доимий магнит, чўкинди, сув иситиш қозони, минерал тузлар, дашқол, иссиқлик самарадорлиги.

Хусусиятлари:

- магнит майдонида иссиқлик қурилмалари деворларида дашқол ҳосил бўлиши;

- иссиқлик қурилмалари трубасидаги дашқол иссиқлик таъсирини камайтиради.

Цитата келтириш: О. Ю. Исмоилов, А. М. Хурмаматов, М. H. Исмоилов. Иссиқлик қурилмаларида дашқол ҳосил бўлиш жараёнига магнит майдонининг таъсирини тадқиқ этиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2022. -№6. -Б.52-57.

Қабул қилинди: 19.12.2022;  Рухсат этилди: 29.12.2022;  Нашр этилди: 29.12.2022

 

* * *

1А. S. Normamatov, 1A. B. Ibragimov, 1A. Kh. Ruzmetov, 2A. Kh. Khaitbaev, 2Kh. Toshov

5-SULFOSALITSIL KISLOTANING AYRIM 3d METALLAR BILAN KOORDINATSION BIRIKMALARI SINTEZI VA TUZILISHINING SPEKTROSKOPIK TAHLILI

O’zR FA Umumiy va noorganik kimyo instituti, М.Ulug’bek nomidagi O’zbekiston Milliy universiteti

Referat.  Muammoning  kelib  chiqishi.  O’zida  bir  vaqtning  o’zida  bir  nechta  biofaollikni  namoyon qiluvchi koordinatsion birikmalarni sintezlash, tuzilishini spektroskopik tahlil qilish dolzarb hisoblanadi.

Ishning  maqsadi.  5-Sulfosalitsil  kislotaning  Cu,  Ni,  Co,  Mn  mikroelementlari  bilan  koordinatsion  birikmalarini sintezlash, tarkibi va tuzilishini element analiz hamda spektroskopik usullar bilan o’rganish.

Metodologiya.  Sintez  jarayonida  magnitli  aralashtirgichdan  foydalanildi,  kompleks  birikmalarning  tarkibi element analiz usuli bilan (Elementar Unicube®Izi), tuzilishi esa infraqizil (Bruker Invenio S-2021), hamda ultrabinafsha (Specord 200 Plus) spektroskopik usullar bilan o’rganildi.

Ilmiy  yangiligi.  5-sulfosalitsil  kislotaning  Cu,  Ni,  Co,  Mn  mikroelementlari  bilan  koordinatsion  birikmalar sintezlash sharoitlari o’rganildi, ularning tuzilishi spektroskopik usullar bilan o’rganildi.

Olingan  natijalar.  5-sulfosalitsil  kislotaning  3d  metallar  bo’lgan  mis,  nikel,  kobalt,  marganes metallari  bilan  geksagidrat  holatdagi  koordinatsion  birikmalari  sintezlangan,  kompleks  birikmaning  ichki sferasida  oltita  suv  molekulasi,  tashqi  sferasida  esa  ikkita  ligand  5-sulfosalitsil  kislotaning  mavjudligi infraqizil hamda ultrabinafsha spektroskopik usullar bilan aniqlandi.

Kalit  so’zlar:  sulfosalitsil  kislota,  biologik  faollik,  3d  metallar,  infraqizil  spektroskopiya, ultrabinafsha spektroskopiya, n-ϭ* ko’chish, nur yutilish.

Xususiyatlari:

- sulfosalitsil kislota, metall tuzlari hamda suvning ta’sirlashuvi;

- koordinatsion birikmalarning tuzilishi spektroskopik usullar bilan tahlil qilingan

Tsitata keltirish:  А. S. Normamatov, A. B. Ibragimov, A. Kh. Ruzmetov, A. Kh. Khaitbaev, Kh. Toshov. 5-sulfosalitsil kislotaning ayrim 3d metallar bilan koordinatsion birikmalari sintezi va tuzilishining spektroskopik tahlili // O’zbekiston kimyo jurnali. -2022. -№6. -B.58-63.

Qabul qilindi: 21.12.2022; Ruxsat etildu: 29.12.2022;  Nashr etildi: 29.12.2022

 

* * *

УДК532.64 (088.8)

Х. Ф. Адинаев, Е. Т. Сафаров, С. Н. Расулова, М. А. Ибрагимова, З. А. Набиева, О. Т. Пардаев

МОЛИБДЕНИТ КОНЦЕНТРАТИНИ ДОНАДОРЛАШ ШИХТАСИНИ МОДИФИКАЦИЯЛАШ

ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши.  «Олмалиқ КМК» АЖ молибден саноат махсулотининг куюндиси флотация усули билан бойитилган сульфидли молибденли руда бўлиб, таркиби %: Мо ³ 32, SiО2 £ 11; As £ 0.07; Cu £ 2 (1-чи сорт); 2.0-3.0 (2-чи); >3.0 (3-чи сорт); Р (£ 0.05), WO3 (£ 0.8); S (£ 1.5), Re (£ 0.017). Молибден концентрати донадорланади, боғловчи сифатида 8-10 %  каолин ишлатилади.  

Мақсади: таркиби ва физик-механик  хоссалари жихатидан  энг яхши куюндини аниклаш учун молибден концентратини донадорлашда таркибидаги СК-К ва СК-Д органик  боғловчилар сериясининг қиёсий синовлари.

Методология.   Мавҳум кайновчи катлам печида доналар куйдирилди ва уларнинг таркиби, физик-кимёвий ва физик-механик  хоссалари назорат қилинди.

Илмий янгилиги: каолинга альтернатив, куюнди таркибидаги молибден миқдорини ошириш ва ренийни ажратиб олишни  енгиллатишни таъминловчи молибден концентратини  донадорлаш боғловчилари  СК 9 , СК 12  ишлаб чиқилди.

Олинган маълумотлар: Куйдиришдан олдин ва кейинги Мо-концентрати доналарининг таркиби ва мустахкамлиги  ўрганилди, хар бир нуқта учун 10 та дона массанинг ўртача қиймати олинди.

Калит сузлар: молибденит концентрати, шихта, куюнди, каолин, полимерлар.

Хусусиятлари:

- доналарни қуритиш ва куйдириш  20-300- 600°С хароратда ўтказилди;

- каолин, полимерлар СК 9 ва СК 12 боғловчилари асосидаги шихта қўлланилди;

- куйдиришдан сўнг Мо-концентрати доналарининг таркиби ва мустаҳкамлиги ўрганилди;

- куюнди материалининг физик-кимёвий хоссалари ўрганилди.

Цитата келтириш: Х. Ф. Адинаев, Е. Т. Сафаров, С. Н. Расулова, М. А. Ибрагимова, З. А. Набиева, О. Т. Пардаев, Молибденит концентратини донадорлаш шихтасини модификациялаш // Ўзбекистон кимё журнали. -2022. -№6. -Б.63-68.

Қабул қилинди: 21.12.2022;  Рухсат этилди: 29.12.2022;  Нашр этилди: 29.12.2022

 

* * *

 

ОРГАНИК КИМЁ

 

УДК 547.791.3, 547.791.7

1Ш. Р. Хожиматова, 2И. С. Ортиков, 3И. А. Абдугафуров, 2Б. Ж. Элмурадов

ИЗОМЕР ПРОП-2-ИН-1-ИЛ-2-(НИТРОФЕНОКСИ) АЦЕТАТЛАР ВА ПАРА-БРОМФЕНИЛАЗИДНИНГ КАТАЛИТИК ХАЛҚАЛАНИШИ

1Андижон машинақурилиш институти, 2ЎзР ФА ўсимлик моддалари кимёси институти, ilxon@mail.ru, 3Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон миллий университети

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Фармакологик фаол препаратлар олиш ва амалиётга жорий этиш улар синтезини мукаммаллаштириш каби долзарбдир. Масалан, проп-2-ин-1-ил-2-фенокси (алмашинган) ацетат ва парабромфенилазидни ҳалқаланиш реакциялари асосида гетероҳалқали 1Н-1,2,3-триазол ҳосилаларининг синтези.

Ишнинг мақсади. Проп-2-ин-1-ил-2-фенокси (алмашинган) ацетатларни синтез қилиш ва пара-бромфенилазид билан ҳалқаланиш реакцияларини турли шароитда амалга ошириш, синтез қилинган моддаларнинг тузилишини замонавий физик-тадқиқот усуллари ёрдамида аниқлашдан иборат.

Методология. Орто-нитрофенол, мета-нитрофенол, пара-нитрофенол ва 2,4-динитрофеноллардан тегишли проп-2-ин-1-ил-2-(нитрофенокси) ацетатлар синтез қилинди. Олинган пропаргил эфирларнинг пара-бромфенилазид билан турли эритувчи ва каталитик  шароитларда реакциялари олиб борилди. Юқори унумлар билан 1,2,3-триазол ҳосилалари олинди. Уларнинг тузилиши ИҚ-, 1H, 13С ЯМР-спектроскопия  натижалари асосида исботланди.

Илмий янгилиги. Биринчи марта изомер проп-2-ин-1-ил-2-(нитрофенокси) ацетатларни мис (I) галогенидлари иштирокида пара-бромфенилазид билан каталитик ҳалқаланиши натижасида тегишли 1,2,3-триазол ҳосилалари синтез қилинди. Реакцияда катализатор таъсирида 1,2,3-триазолларнинг фақат 1,4-изомери ҳосил бўлганлиги кузатилди.

Олинган натижалар. Юқори унумлар билан 1Н-1,2,3-триазоллар синтез қилинди, уларнинг ИҚ-, 1H ЯМР- спектрлари таҳлил қилинди ва тегишли структураларга мос эканлиги исботланди.

Калит сўзлар: синтез, монойодсирка кислота пропаргил эфири, изомер нитрофеноллар, 1,2,3-триазоллар, ҳалқаланиш реакциялари, проп-2-ин-1-ил-2-(2-нитрофенокси) ацетат.

Хусусиятлари:

-     монойодсирка кислотасининг пропаргил эфири синтез қилинган;

-     О-пропаргилацетат эфирлари синтез қилинган;

-     О-пропаргилацетат эфирларини пара-бромфенилазид билан циклобирикиш реакциялари;

катализатор иштирокида 1,2,3-триазол ҳосилаларининг 1,4-изомери ҳосил бўлади.

Цитата келтириш: Ш. Р. Хожиматова, И. С. Ортиков, И. А. Абдугафуров, Б. Ж. Элмурадов. Изомер проп-2-ин-1-ил-2-(нитрофенокси) ацетатлар ва пара-бромфенилазиднинг каталитик халқаланиши // Ўзбекистон кимё журнали. -2022. -№6. -Б.69-77.

Қабул қилинди:  06.10.2022;  Рухсат этилди: 30.11.2022;  Нашр этилди: 29.12.2022

 

* * *

UDK 547.912+541.12.038.2.52/59

T. E. Samukov

GAZKONDENSATIDAN BENZOL VA TOLUOLNI EKSTRAKTSIYA QILISH JARAYONINI MODELLASHTIRISH

O’zR FA Umumiy va noorganik kimyo institute, tsamukov@gmail.com

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Ekstraktsiya kimyoviy texnologiyadagi eng muhim jarayonlardan birdir, bu jarayon hisob-kitoblarining to’griligiga jiddiy e’tibor qaratiladi. Hisob-kitoblar kompyuter dasturlaridan foydalangan holda olib boriladi.

Maqsad. Kompyuter dasturlari yordamida yangi xom ashyolardan aromatic uglevodorodlar olishning ekstraktsiya usulini ishlab shiqish.

Metodologiya. Tadqiqot ob’ekti – gaz kondensatining uglevodorod ulushi, jarayon HYSIS v.11 dasturida modellashtirilgan.

Ilmiy yangilik. Aromatic uglevodorodlar ishlab chiqishda qo’llaniladigan gaz kondensati ulushidan  birinchi marta ekstraktsiya yo’li bilan benzol va toluol olishning texnologik sxemasi taklif etildi.

Olingan                natijalar. Qurilma va apparatlarning optimal texnologik rejimlari aniqlandi. Jarayonning moddiy va energiya oqimlari aniqlandi.

Kalit so’zlar:  ekstraktsiya jarayoni, ustun, gaz kondensatining ulushi, ekstragent, uglevodorodlar, texnologiya; HYSISv.11 da modellashtirish.

Xususiyatlari:

- gaz kondensatini (oq neft) yuqori oltingugutli neft bilan aralashtirilmasdan ekstraktsiya qilish;

- ishlanmani sanoat miqyosida qo’llashni maqsadga muvofiqligini tasdiqlangan.

Tsitata keltirish: T. E. Samukov. Gazkondensatidan benzol va toluolni ekstraktsiya qilish jarayonini modellashtirish // O’zbekiston kimyo jurnali. -2022. -№6. -B.77-81.

Qabul qilindi: 16.12.2022; Ruxsat etildu: 28.12.2022;  Nashr etildi: 29.12.2022

 

* * *

 

609 PDF