O'zbekiston Kimyo Jurnali

Nashrning №1 soni

Физик кимё

O. M. Yokubov

«OLMALIQ KMK» АJD VANYUKOV PECHIDA SULFID MIS KONSENTRATLARINING AVTOGEN ERITISHINI TAKOMILLASHTIRISH

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Vanyukovning avtogen pechlari reflektorga qaraganda ko’p baravar unumli bo’lsada, konverter shlaklari qayta ishlanmaydi va boyitish fabrikasiga yuboriladi va ruda bilan birga konsentratgacha boyitiladi, shuning uchun ularni pechning o’zida qayta ishlash bo’yicha fundamental tadqiqotlar zarur.

Maqsad. Vanyukov avtogen pechida mis ishlab chiqarish qayta ishlangan mahsulotining konvertor curuflarini qayta ishlashga jalb qilish.

Metodologiya. Qaytaruvchining temir-silikat shlaki bilan o‘zaro ta’sirini o‘rganish uchun laboratoriya pechidan foydalanildi.

Ilmiy yangilik.  Tarkibida mis va nodir metallar bo‘lgan mis ishlab chiqarish texnogen mahsulotlarini qayta ishlash texnologiyasi ishlab chiqilgan.

Olingan natijalar. Temir silikat shlakli eritmadagi temir oksidini uglerod bilan kamaytirish jarayonida shlakdagi magnetit miqdori 23.0 dan 8.9 – 10.1% gacha kamayadi, mat fazasiga metallarni olish: mis 78%, oltin 89%, kumush 85%ni tashkil etdi.

Kalit so'zlar: mis, konvertor shlaki, magnetit, reduksiya, uglerod, konsentrat, eritish.

Xususiyatlari.

- konvertor shlaklarini qayta ishlashga jalb qilish;

- konvertor shlaklarini pechning o‘zida qayta ishlash texnologiyasi.

Tsitata keltirish: O. M. Yokubov «OLMALIQ KMK» АJD vanyukov pechida sulfid mis konsentratlarining avtogen eritishini takomillashtirish // O’zbekiston kimyo jurnali. -2025. -№1. -B.3-8.

Qabul qilindi: 12.11.2024; Ruxsat etildi: 06.01.2025;  Nashr etildi: 13.03.2025

***

Ё. Т. Сафаров, С. Н. Расулова, В. П. Гуро, Х.Ф. Адинаев

МОЛИБДЕН ДИСУЛЬФИДИНИНГ НАТРИЙ ГИПОХЛОРИТ ЭРИТМАСИДА РЕАГЕНТЛИ ОКСИДЛАНИШ КИНЕТИКАСИ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Концентрланган нитрат кислота эритмаларида синтетик MoS2 ва молибден саноат махсулотини (таркибида 38% MoS2 бўлган) оксидланиш кинетикаси тадқиқ этилган. Бошқа оксидловчи муҳитларда, хусусан, натрий гипохлорит эритмаларида уларнинг ҳолатлари ҳақида шунга ўхшаш маълумотларни олиш қизиқиш уйғотади.

Мақсад: Натрий гипохлорит эритмаларида синтетик MoS2 (100%) ва молибден саноат маҳсулоти (таркибида 38% MoS2) оксидланиш кинетикасини қиёсий тадқиқ этиш.

Методология. Тадқиқот объектларнинг оксидланиш кинетикаси айланувчи диск усули ёрдамида ўрганилди. Тефлон рамкасида прессланган минерал таблеткалар ишлатилган. Тажрибаларда Mo(VI) ни таҳлил қилиш учун (ICP-Agilent 7500) фаол-реакция муҳитида эритмалардан намуналар олинди.

Илмий янгилик. Оксидланишли эритмага ўтказиш реакцияси тенгламасининг кинетик кўрсаткичлари ва Mo(VI) нинг қаттиқ фазали диффузиясининг фаолланиш энергияси ҳисоблаб чиқилган.

Олинган натижалар. 24-35°C ҳароратда MoS2 нинг NaClO эритмаларида оксидланиш кинетикаси нитрат кислотада оксидланиши билан қиёслаб ўрганилди, Mo (VI) концентрациясининг вақт бўйича ўзгариши тадқиқ қилинди.

Калит сўзлар: сулфидли минераллар, MoS2, реактив оксидланиш, эритмага ўтказиш, натрий гипохлорит.

Хусусиятлари:

- натрий гипохлорит эритмасида MoS2 нинг оксидланиш реакцияси кинетикаси;

-эритмага ўтказиш тенгламасининг кинетик кўрсаткичлари ҳисоблаб чиқилган.

- турли муҳитларда MoS2 ҳолатининг кинетик кўрсаткичларини солиштириш.

Цитата келтириш: Ё. Т. Сафаров, С. Н. Расулова, В. П. Гуро, Х.Ф. Адинаев Молибден дисульфидининг натрий гипохлорит эритмасида реагентли оксидланиш кинетикаси // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 8-15.

Қабул қилинди: 22.11.2024; Рухсат этилди: 13.04.2024;  Нашр этилди: 13.03.2025

***

Ё. Т. Сафаров, С. Н. Расулова, Ф. Р. Абдуллаев, У. Н. Рузиев, А. И. Асадов, В. П. Гуро

ВОЛЬФРАМ АНГИДРИДИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Вольфрам ишлаб чиқариш амалиётида маҳсулот-ларни вольфрамнинг физик-механик хусусиятларига таъсир қилувчи аралашмалардан тозалаш муҳим аҳамиятга эга.

Мақсад: натрий вольфрам эритмаларини аралашмалардан тозалаш усулини ишлаб чиқиш.

Методология. Nа24 эритмаси Аl ва Мg бирикмаларини чўктириш орқали Si, P, As дан комплекс тозалаш содир бўлди. Дастлабки ва тозаланган эритмалар ҳамда чўкмаларнинг намуналари аралашмалар таҳлил қилинди (ICP Agilent 7500).

Илмий янгилик. Натрий вольфрам эритмаларини таркибида аралашмалар кўп бўлган шеелит концентратларидан реагент билан тозалашнинг оптимал шартлари аниқланган.

Олинган натижалар.  SiO2:Al2O3 нинг моляр нисбатига қараб, WО3 нинг тозалик даражасига қараб реактив сарфининг оптимал миқдори баҳоланди ва Аl2(SО4)3 сарфи аниқланди.

Калит сўзлар: вольфрам ангидрид, натрий вольфрам, аралашмалар, кремний, мишяк, фосфор.

Хусусиятлари:

- Nа24 эритмасини алюминий сульфат билан ишлов беришда фазаларни назорат қилиш;

- алюминосиликат кекларнинг намлигининг реактивлар дозасига боғлиқлиги;

- натрий вольфрамни аралашмалардан тозалаш

Цитата келтириш: Ё. Т. Сафаров, С. Н. Расулова, Ф. Р. Абдуллаев, У. Н. Рузиев, А. И. Асадов, В. П. Гуро Вольфрам ангидриди ишлаб чиқариш технологиясини такомиллаштириш // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 15-19..

Қабул қилинди: 07.12.2024; Рухсат этилди: 28.12.2024; Нашр этилди: 13.03.2025

***

Ноорганик кимё

Ж. А. Хонимқулов, З. Р.  Қодирова, Ф. Г. Хомидов

ПИГМЕНТЛАР ОЛИШ УЧУН ҚИЗИЛТОШ КОНИ ГЕМАТИТИНИНГ КИМЁ-МИНЕРАЛОГИК ТАРКИБИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Глазур ва куйдирилган керамик материалларни бўяш учун импорт ўрнини босувчи керамик пигментларга бўлган зарурат.

Ишнинг мақсади. Керамик пигментларни ишлаб чиқариш учун Қизилтош кони гематит-нинг кимёвий ва минералогик таркибини ўрганиш. 

Методология. Физик-кимёвий таҳлилнинг анъанавий усуллари.

Илмий янгилиги. Қизилтош кони гематит жинсларининг кимёвий ва минералогик таркиби, физик-кимёвий хусусиятлари аниқланди.

Олинган натижалар. Қизилтош кони гематит жинсларининг кимёвий ва минералогик таркиби, физик-кимёвий хусусиятлари ва уларнинг пишиш жараёнлари аниқланди.

Калит сўзлар: Керамик пигмент, гематит, магматик жинслар, маггемит.

Хусусиятлари:

- қизилтош кони гематит минералининг таркиби;

- қизилтош гематит жинсларининг ранг хусусиятлари.

Цитата келтириш: Ж. А. Хонимқулов, З. Р.  Қодирова, Ф. Г. Хомидов Пигментлар олиш учун қизилтош кони гематитининг кимё-минералогик таркибини тадқиқ этиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 20-24.

Қабул қилинди: 31.10.2024; Рухсат этилди: 15.12.2024;  Нашр этилди: 13.03.2025

***

M. SH. Tuxliyev

FOSFOGIPS VA NATRIY KARBONAT SUSPENZIYASINING REOLOGIK XOSSALARINI O‘RGANISH

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Fosfogipsning qayerga qo'yilishi va qanday ishlov berilishi bilan bog'liq jarayonlar yetarlicha o'rganilmagan.

Ishning maqsadi - fosfogips va natriy karbonat suspenziyasining haroratga nisbatan reologik xususiyatlarini aniqlash va ularning texnologik jarayonlarda qo'llanish imkoniyatlarini tahlil qilishdan iborat.

Metodologiya. Fosfogips va natriy karbonat suspenziyalarining reologik xususiyatlari vis-kozometrda (qovushqoqlikni aniqlash uchun) va pikinometrda (zichlikni o'lchash uchun) o'lchandi.

Ilmiy yangiligi. Fosfogips va natriy karbonat suspenziyasining reologik xossalari o`rganildi.

Olingan natijalar. Fosfogips va natriy karboant suspenziyasining zichligi va qovushqoqligining maqbul sharoitlari aniqlandi

Kalit so‘zlar: fosfogips, natriy karbonat, zichlik, qovushqoqlik, harorat, vaqt.

Xususiyatlari:

- fosfogips va natriy karbonat suspenziyasining zichligi;

- fosfogips va natriy karbonat konversiyasining qovushqoqligi.

Tsitata keltirish:  M. SH. Tuxliyev Fosfogips va natriy karbonat suspenziyasining reologik xossalarini o‘rganish // O’zbekiston kimyo jurnali. -2025. -№1 -B. 24-28.

Qabul qilindi: 06.12.2024; Ruxsat etildi: 08.01.2025;  Nashr etildi: 13.03.2025

***

Ал. А. Эминов

ЮҚОРИ ГЛИНОЗЕМЛИ МАТЕРИАЛЛАР ИШЛАБ ЧИҚАРИШ УЧУН  ЎЗБЕКИСТОН ГИЛСИМОН ХОМАШЁ РЕСУРСЛАРИНИНГ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ТАДҚИҚИ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Ўзбекистон хомашё ресурсларини ўрганиш юқори глиноземли массаларни олиш учун зарур бўлиб, улар қоплама ва ишқаланишга чидамли матери-аллар сифатида кенг қўлланилади.

Ишнинг мақсади. Юқори глиноземли материаллар ишлаб чиқариш учун Ўзбекистондаги гилсимон хомашё ресурсларини физик-кимёвий тадқиқи.

Методология.  Анъанавий физик-кимёвий таҳлил усуллари.

Илмий янгилиги. Гилсимон минерал хомашё ресурсларининг кимёвий-минералогик тарки-блари, физик-кимёвий ҳусусиятлари аниқланган.

Олинган натижалар. Гилсимон хомашё ресурсларининг кимёвий-минералогик таркибла-ри, физик-кимёвий ҳусусиятлари ва куйдирилган тажриба намуналарида алюмосиликат минерал-лари кўринишидаги янги шаклланишлар аниқланган.

Калит сўзлар: юқори глиноземли, бойитилган каолин, катализатор чиқиндиси, кимёвий-минералогик таркиб, физик-кимёвий хосса.

Хусусиятлари:

- гилсимон хомашё ва иккиламчи ресурсларининг таркиблари;

- турли ҳароратларда куйдирилган гилсимон хомашё ресурслари намуналари.

Цитата келтириш: Ал. А. Эминов Юқори глиноземли материаллар ишлаб чиқариш учун  ўзбекистон гилсимон хомашё ресурсларининг физик-кимёвий тадқиқи // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 28-32.

Қабул қилинди: 02.12.2024; Рухсат этилди: 15.01.2025;  Нашр этилди: 13.03.2025

***

О. В. Мячина, Л. Э. Мамасалиева, Р. Н. Ким, А. Х. Рахмонов, Б. А. Пулатов, С. А. Буриева

ПОЛИКОМОНЕНТЛИ ФОСФОРЛИ УГИТЛАР ТАЪСИРИ ОСТИДА ТУПРОК ФЕРМЕНТЛАРНИНГ ФАОЛИЯТИ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Тупроқнинг ферментатив фаоллигини мониторинг қилиш турли омилларнинг тупроқнинг умумий экологик ҳолатига таъсирини баҳолашнинг самарали воситаси - “Soil Health” ва унинг унумдорлиги бўлиб, қишлоқ хўжалиги ва экологиясининг турли соҳаларида талаб катта.

Ишнинг мақсади. Суғориладиган типик бўз тупроқда етиштириладиган ғўза ўсимликларининг ривожланиш фазаларида тупроқ ферментларининг (уреаза, фосфатаза, дегидрогеназа) фаоллигини ўрганиш;

Методология. Тупроқдаги Уреаза, Фосфатаза ва Дегидрогеназа ферментларини аниқлаш (Хазиев, 2005) бўйича амалга оширилди.

Илмий янгилиги. Турли таркибдаги фосфорли ўғитларнинг азот ва фосфор айланишларида иштирок этувчи тупроқ ферментлари фаолиятига таъсири аниқланди.

Олинган натижалар. Тупроқдаги азот ва фосфор алмашинувининг фаоллиги ва йўналиши, шунингдек фосфорли ўғитлар таъсирида оксидланиш-қайтарилиш жараёнларининг интенсивлиги кўрсатилган.

Калит сўзлар: тупроқ, ўғит, пахта, ферментлар, гидролазалар, оксидоредуктазалар, фос-фор ва азот алмашинуви.

 Хусусиятлари:

- тупроқнинг ферментатив фаоллиги умумий биологик фаолликни ва тупроқнинг ўз-ўзини тиклаш қобилиятини баҳолаш имконини беради;

- фосфатаза фаоллиги ўғит турига ва мавсумга боғлиқ;

- дегидрогеназа ва уреаза даражаси мавсумий ўзгаришларга боғлиқ эмас.

Цитата келтириш: О. В. Мячина, Л. Э. Мамасалиева, Р. Н. Ким, А. Х. Рахмонов, Б. А. Пулатов, С. А. Буриева Поликомонентли фосфорли угитлар таъсири остида тупрок ферментларнинг фаолияти // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 32-38.

Қабул қилинди: 02.12.2024; Рухсат этилди: 25.01.2025;  Нашр этилди: 13.03.2025

***

Органик кимё

О. Ю. Исмаилов, Д. Н. Исаматова, М. Ж. Балтабаева, Р. А. Юсупов

ИССИҚЛИК АЛМАШИНИШ АКТИВ ЮЗАЛАРИНИ ОШИРИШ ОРҚАЛИ ҚИЗДИРИЛАЁТГАН ХОМАШЁ ҲАРОРАТИНИ ОШИРИШ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Иссиқлик узатиш самарадорлигини ошириш иссиқлик алмашиниш аппаратларини яратиш билан чамбарчас боғлиқ.

Мақсад: Кам хомашё сарфлаган ҳолда қувурнинг актив юзасини ошириш ва хомашёнинг якуний ҳароратини ошириш.

Методология. Статистик усуллар, назорат-ўлчов асбобларидан фойдаланган ҳолда иссиқлик алмашинувини ўрганиш усуллари қўлланилган.

Илмий янгилиги. Биринчи марта тажриба қурилмасида углеводородлар ҳароратининг кўтарилишининг жадаллашиш даражаси аниқланди.

Олинган натижалар. G= 2 кг/мин сарфланганда хомашёнинг чиқишдаги ҳарорати стержень диаметрига боғлиқ равишда 2-3оС ва 5-9оС га кўтарилган.

Калит сўзлар: нефт, газ конденсати, нафта, керосин, стержен, фаол сирт юзаси.

Хусусиятлари:

- иссиқлик алмаштиргичнинг қувур қисмига стержен ўрнатиш;

- стержен ўрнатиш орқали иссиқлик алмашинувининг фаол юзасини ошириш.

Цитата келтириш: О. Ю. Исмаилов, Д. Н. Исаматова, М. Ж. Балтабаева, Р. А. Юсупов Иссиқлик алмашиниш актив юзаларини ошириш орқали қиздирилаётган хомашё ҳароратини ошириш // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 39-44.

Қабул қилинди: 16.09.2024; Рухсат этилди: 25.12.2024;  Нашр этилди: 13.03.2025

***

M. Z. Aliyeva, G. A. Nuraliyeva

[Zn(L1)2·(L3)2] va [Zn(L1)2·(L3)2] KOMPLEKS BIRIKMALARNING MIKROBIAL RIBONUKLEAZAGA TEGISHLI 1BNI RUSUMLI OQSILIGA BOGʻLANISHINI AUTODOCK TOOLS DASTURIDA OʻRGANISH

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Virusli va bakterial kasalliklarga chidamli preparatlar yaratish dolzarb hisoblanadi.

Ishning maqsadi. 2-amino-1,3,4–tiadiazol, dikarbon kislotalar va Zn(Ⅱ) tuzlari ishtirokida yangi kopmleks birikmalar sintez qilish va ularning biologik faolligini molekulyar doking usuli yordamida oʻrganishdan iborat.

Metodologiya. 1BNI rusumli оqsillar  pdb.cоm sayti оrqali ma'lumotlar bazasidan yuklab olindi va Autodock Tools dasturi yordamida qo'shimcha birikmalardan tоzalanib, vоdоrоd atomlari va Koll-man zaryadlari qo'yildi.Ligand va оqsil о'rtasidagi bog'lanish energiyalarini AutoDock 4.2 dasturida o'r-ganildi.

Ilmiy yangiligi. [Zn(L1)2·(L3)2] va [Zn(L1)2·(L3)2] tuzilishga ega bolgan kompleks birikmalar sintez qilindi, ularning biologik faolligi tekshirildi.

Olingan natijalar. 2-amino-1,3.4–tiadiazol ,yantar kislota, adipin kislota, [Zn(L1)2·(L3)2] va [Zn(L1)2·(L3)2] birikmalarning mikrobga tegishli boʻlgan oqsil molekulasi bilan bogʻlanish energiyalari topildi. Eng kichik bogʻlanish energiyasi qiymati [Zn(L1)2·(L2)2] kompleks birikmaga tegishli ekanligi aniqlandi.

Kalit soʻzlar: AutoDock Tools dasturi, 1BNI rusumli oqsil, 2-amino-1,3,4-tiadiazol, yantar kislota, adipin kislota va Zn(NO3)2.

Xususiyatlari:

- [Zn(L1)2·(L3)2] [Zn(L1)2·(L3)2] kompleks birikmalarning molekulyar doking usullari;

- kompleks birikmalarning biologik faolligi o‘rganilgan.

- Ligandlar va kompleks birikmalarni bogʻlanish energiyalarini taqqoslash.

- calculation of binding energies of ligands and complex compounds.

Tsitata keltirish:  M. Z. Aliyeva, G. A. Nuraliyeva [Zn(L1)2·(L3)2] va [Zn(L1)2·(L3)2] kompleks birikmalarning mikrobial ribonukleazaga tegishli 1bni rusumli oqsiliga bogʻlanishini autodock tools dasturida oʻrganish

// O’zbekiston kimyo jurnali. -2025. -№1 -B. 45-50.

Qabul qilindi: 03.11.2024; Ruxsat etildi: 04.01.2025;  Nashr etildi: 13.03.2025

***

М. А. Абдурахманова, Ш. Ш. Акбаров, М. Т. Примкулов

ПАХТА ЦЕЛЛЮЛОЗАСИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА ТОЛАЛИ ЧИҚИНДИЛАРНИ ТАДҚИҚОТИ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Толали хомашёнинг таркиби, физик-кимёвий хоссаларини ўрганиш унинг сарфини камайтириш имконини беради.

Ишнинг мақсади. Циклон момиғидан целлюлоза олиш технологиясини ишлаб чиқиш, уни қоғоз олиш жараёнига жалб қилиш.

Методология. Пахта целлюлозасини олишдаги чиқиндиларни замонавий таҳлил усуллари билан ўрганиш. Целлюлоза толаларининг хусусиятлари "Yuman" компаниясининг L&W Fiber тестерида ўрганилди.

Илмий янгилиги. Циклоний пух (лабаз) биринчи марта қоғоз ишлаб чиқариш ва кимёвий қайта ишлашда фойдаланиш учун ўрганилди.

Олинган натижалар. Циклоний пух (лабаз) целлюлозасидан олинган қоғоз тасвирлари  линт целлюлозасига нисбатан олинган.

Калит сўзлар: Пахта целлюлозаси, пахта момиғи, циклоний пух (лабаз), полимерланиш даражаси, узилиш узунлиги.

Хусусиятлари:

- циклоний пухни (лабаз) қўллаш;

- юқори тавсифларга эга бўлган целлюлоза ва қоғоз намуналари.

Цитата келтириш: :  М. А. Абдурахманова, Ш. Ш. Акбаров, М. Т. Примкулов  Пахта целлюлозасини ишлаб чиқаришда толали чиқиндиларни тадқиқоти // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 51-56.

Қабул қилинди: 24.10.2024; Рухсат этилди: 25.12.2024;  Нашр этилди: 13.03.2025

***

А.N. Boboqulov

Et2NH-H2SO4-H2O TIZIMINING O'ZARO TA'SIRINI O'RGANISH

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Xlorsiz kaliyli o‘g‘itlar, xususan, kaliy sulfat ishlab chiqarish dolzarb hisoblanadi.

Ishning maqsadi. Et2NH-H2SO4 -H2O tizimining o'zaro ta'sirini o'rganish, (Et2NH2)2SO4 hosil bo'lish uchun optimal sharoitlarni aniqlash.

Metodologiya. Dietilamin (C2H5)2 NH va sulfat kislota H2SO4 solingan issiqlikka chidamli dumaloq tubli kolba ishlatilgan.

Ilmiy yangiligi. Ularning fizik-kimyoviy xossalari oralig‘ida parametrlarning o‘zgarishi bilan (Et2NH2) 2SO4 hosil bo‘lish sharoitlari aniqlandi.

Olingan natijalar. Et2NH:H2SO4=1:0.15÷0.35 nisbatlar oralig‘ida rN 6.0÷10.0 kaliy xlorid kon-versiyasiga mos kelishi ko‘rsatildi.

Kalit so’zlar: kaliy xlorid, sulfat kislota, dietilamin, energodispersion spektr, IK-spektr, mikrofotografiya, rengenogramma, derivotogramma.

Xususiyatlari:

- kimyoviy bog‘lanish tabiati donor-akseptor bog‘lanishga mos keladi;

- C/S nisbati Et2NH:H2SO4 nisbati ortishi bilan 1.5 dan 4.5 gacha ortadi;

- namuna kristall tuzilishga ega.

Tsitata keltirish:  А.N. Boboqulov Et2NH-H2SO4-H2O tizimining o'zaro ta'sirini o'rganish // O’zbekiston kimyo jurnali. -2025. -№1 -B. 57-64.

Qabul qilindi: 07.02.2025; Ruxsat etildi: 28.02.2025;  Nashr etildi: 13.03.2025

***

Y. T. Ergashev, Sh. M. Saydaxmedov

SINTETIK CHIQINDILARINING TARKIBI VA ASOSIY FIZIK-KIMYOVIY XUSUSIYATLARI

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Polimer chiqindilar ekologik muammolarni keltirib chiqaradi. Ularni parchalash va qayta ishlash tahlili dolzarbdir

Maqsad. Sintetik chiqindilarning xossalarini o‘rganish, ularning atrof-muhitga ta’sirini baholash va utilizatsiya usullarini aniqlash.

Metodologiya. Sintetik chiqindilarning fizik-kimyoviy xossalari tadqiq etilgan. Ispitani ix sostav, termostabilnost i protsessi degradatsii.

Ilmiy yangiligi.  Chiqindilarni tahlil qilish usuli, biologik va kimyoviy usullarni qo‘llagan holda parchalanish jarayoni ishlab chiqilgan.

Olingan natijalar. Polietilen chiqindilari 10-30% ga parchalanadi; polibutadiyen 60°S haroratda 25% ga parchalanadi; bo‘yoqlar yuqori kimyoviy barqarorlikka ega, ularning parchalanish maksimumi 15%.

Kalit so`zlar: chiqindilar, plastiklar, kauchuklar, bo`yoqlar, degidratatsiya.

Xususiyatlari:

- sintetik chiqindilarni suvsizlantirish jarayoni;

- degidratatsiya vaqtining haroratga bog‘liq ravishda o‘zgarishi.

Tsitata keltirish:  Y. T. Ergashev, Sh. M. Saydaxmedov Sintetik chiqindilarining tarkibi va asosiy fizik-kimyoviy xususiyatlari // O’zbekiston kimyo jurnali. -2025. -№1 -B. 65- 69.

Qabul qilindi: 06.11.2024; Ruxsat etildi: 28.01.2025;  Nashr etildi: 13.03.2025

***

С. Х. Ганиева, Н. П. Шарафутдинова, Б. З. Адизов, Б. А. Сманов, Г. С. Худиярова

ЎСИМЛИК МОЙЛАРИ АСОСИДА ФИЗИК-КИМЁВИЙ ВА ЭКОЛОГИК ХОССАЛАРИ ЯХШИЛАНГАН БИОЛОГИК ПАРЧАЛАНУВЧИ МОЙЛОВЧИ КОМПОЗИЦИЯЛАРНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Ўсимлик асосида экологик тоза мотор мойларини ишлаб чиқиш долзарб вазифа ҳисобланади.

Ишнинг мақсади.  Ўсимлик мойлари асосида физик-кимёвий хоссалари яхшиланган биопарчаланувчи сурков композицияларини ишлаб чиқиш.

Методология. Стандарт усулларидан фойдаланилган. NОх, СО, СНх концентрацияси ЛХ7А хроматографда аниқланди.

Илмий янгилиги. Қайта тикланадиган хомашё манбаларидан биопарчаланувчи мотор мойларининг янги композициялари ишлаб чиқилган.

Олинган натижалар. Нефть асосидаги мотор мойларига нисбатан биопарчаланувчи мотор мойлари учун ишлатилган газларнинг тутунлилиги 1,3 марта, биопарчаланувчанлиги эса 4 марта камайди.

Калит сўзлар: ўсимлик, нефть мойлари, сурков мойлар, биологик парчаланиш, экология.

Хусусиятлар:

- фойдаланишнинг замонавий талабларига мувофиқлиги;

- паст токсиклик, биологик парчаланиш, экологик тозалик.

Цитата келтириш: :  С. Х. Ганиева, Н. П. Шарафутдинова, Б. З. Адизов, Б. А. Сманов, Г. С. Худиярова Ўсимлик мойлари асосида физик-кимёвий ва экологик хоссалари яхшиланган биологик парчаланувчи мойловчи композицияларни ишлаб чиқиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 70-76.

Қабул қилинди: 03.01.2025; Рухсат этилди: 28.02.2025;  Нашр этилди: 13.03.2025

***

А. М. Хурмаматов, К. Ш. Ахмедова, А. А. Худойберганов, Ғ.О. Сидиқов

ПИРОЛИЗ ДИСТИЛЛЯТИ ФИЗИК ХОССАЛАРИ ВА ТАРКИБИНИНГ ЎЗГАРИШИНИ ЎРГАНИШ НАТИЖАЛАРИ

Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Пиролиз дистилляти таркиби ва физик-кимёвий хусусиятларини ўрганиш уни қайта ишлаш ҳамда синтетик ёқилғи олиш учун муҳим аҳамиятга эга.

Ишнинг мақсади. Пиролиз дистилляти ва гидротозаланган пиролиз дистиллятининг физик-кимёвий хусусиятлари ва таркибини ИҚ-спектроскопия ёрдамида ўрганиш ва солиштириш.

Методология. Олтингугурт миқдори ЭКРОС анализаторидан фойдаланган ҳолда, хлорли тузлар титрлаш усулида, механик қўшимчалар Сокслет қурилмаси орқали, намлик эса қиздириш печи ёрдамида аниқланган. Таркибидаги функционал гуруҳлар Perkin Elmer Spectrum Two FT-IR спектрометридан фойдаланган ҳолда стандарт методлар асосида тадқиқ қилинган.

Илмий янгилиги. Зичлик ва қовушқоқликни юқори ҳароратлар хисоблаб топилган, углеводородлар таркиби ва функционал гуруҳларда асосий ўзгаришлар аниқланган.

Олинган маълумотлар. Экспериментал натижалар пиролиз дистиллятининг зичлиги ҳарорат ошиши билан пасайишини, кинематик қовушқоқлик эса 40°C дан 100°C гача бўлган оралиқда 5.8 мм²/с дан 5.04 мм²/с га тушганлигини кўрсатди. Пиролиз дистилляти таркибида сув мавжуд эмаслиги, олтингугурт, хлор ва механик қўшимчалар миқдори аниқланган.

Калит сўзлар: пиролиз дистилляти, дизель ёқилғиси, гидротозалаш, чақнаш ҳарорати, қотиш ҳарорати.

Хусусиятлар:

- пиролиз дистилляти функционал гуруҳларининг батафсил таҳлили.

Цитата келтириш: :  А. М. Хурмаматов, К. Ш. Ахмедова, А. А. Худойберганов, Ғ.О. Сидиқов Пиролиз дистилляти физик хоссалари ва таркибининг ўзгаришини ўрганиш натижалари // Ўзбекистон кимё журнали. -2025. -№1. -B. 77-84.

Қабул қилинди: 12.11.24; Рухсат этилди: 08.02.2025;  Нашр этилди: 13.03.2025

 ***

Аналитик кимё

M. B. Xolboeva, Z. A. Smanova, O‘. A. Madatov, M. R. O‘ralova

QO‘RG‘OSHIN (II) IONINI ARSENAZO(III) YORDAMIDA SORBSION-SPEKTROFOTOMETRIK ANIQLASH

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Hozirgi vaqtda atrof-muhit obyektlarida og‘ir va zaharli metallarni aniqlash masalasi dolzarb muammolardan biri bo‘lib, katta muammolarni keltirib chiqarmoqda.

Ishning maqsadi. Arzon, ekologik toza sorbentlar va reagentlar asosida qo‘rg‘oshin ionlarini aniqlashning sorbsion-spektrofotometrik usulini ishlab chiqish.

Metodologiya.  Nur qaytarish spektroskopiya, IQ spektroskopiya, spektrofotometriya

Ilmiy yangiligi. Pb (II) ionini  arsenazo(III) yordamida aniqlashning sorbsion-spektrofotometrik usulini ishlab chiqish.

Olingan natijalar. Nur yutish, nur qaytarish va IQ tahlil usullaridan foydalanib, qo‘rg‘oshin ionini aniqlashda qo‘llaniladigan arsenazo III organik reaktivi bilan kompleks hosil qilishning optimal shartlari aniqlandi.

Kalit so‘zlar: Pb(II) ioni, immobilizatsiya, sorbsion spektrofotometriya, 3,6-bis-[(2-arsonofenil)azo]-4,5-dihidroksi-2,7-naftalin disulfo kislota

Хусусиятлари:

- selektiv reagent yordamida qo‘rg‘oshin ionlarini aniqlash.

- Qo‘rg‘oshin ionini aniqlashning pastki chegarasini oshirish.

- Pb (II) ni aniqlashning sorbsion-spektrofotometrik usuli

Tsitata keltirish:  M. B. Xolboeva, Z. A. Smanova, O‘. A. Madatov, M. R. O‘ralova Qo‘rg‘oshin (ii) ionini arsenazo(iii) yordamida sorbsion-spektrofotometrik aniqlash // O’zbekiston kimyo jurnali. -2025. -№1 -B. 85-91.

Qabul qilindi: 28.10.2024; Ruxsat etildi: 13.12.2024;  Nashr etildi: 13.03.2025

***

Z. A. Smanova, B. R. Normatov, Z. Z. Yaxshiyeva, M. N. Xolboyeva, M. Fatxullayeva

IMMOBILIZATSIYA QILINGAN REAGENTLAR YORDAMIDA ATROF-MUHIT OB'EKTLARIDA QO'RG'OSHIN IONLARINI MANITORINGI

Referat. Muammoning kelib chiqishi. Tabiiy muhitning sanoat chiqindilari bilan ifloslanishi tu-fayli qo‘rg‘oshin miqdorini nazorat qilish dolzarb hisoblanadi.

Maqsad. Suvdagi qo‘rg‘oshin ionlarini sorbsion spektroskopiya usulida immobillangan rea-gentlar yordamida monitoring qilish.

Metodologiya: Immobillanish va kompleks hosil bo‘lish sharoitlarini aniqlash uchun sorbsion-spektrofotometrik usullardan foydalanildi.

Ilmiy yangilik. Immobilizatsiyalangan sulfarazen bilan qo‘rg‘oshin ionlarini aniqlashning sorbsion-spektrofotometrik usuli qo‘llanildi.

Olingan natijalar: Qo‘rg‘oshin (II) ionlarini aniqlash chegarasi 0,1 mkg/l bo‘lgan qo‘rg‘oshin ionlarini tahlil qilish sharoitlari, shu jumladan pH 8,2 optimallashtirildi.

Kalit so'zlar: sulforsazen, immobilizatsiya, sorbsion spektroskopiya, monitoring, qo'rg'oshin (II) ionlari

Xususiyatlari:

- real tabiiy obyektlardagi qo‘rg‘oshin ionlarini monitoring qilish;

- qo‘rg‘oshin (II) ni immobillangan sulforazen bilan aniqlash.

Tsitata keltirish:  Z. A. Smanova, B. R. Normatov, Z. Z. Yaxshiyeva, M. N. Xolboyeva, M. Fatxullayeva Immobilizatsiya qilingan reagentlar yordamida atrof-muhit ob'ektlarida qo'rg'oshin ionlarini manitoringi

// O’zbekiston kimyo jurnali. -2025. -№1 -B. 91-98.

Qabul qilindi: 06.11.2024; Ruxsat etildi: 29.12.2024;  Nashr etildi: 13.03.2025

 

365 PDF