НАШРНИНГ 5 СОНИ
ФИЗИК КИМЁ
UDК 66.081:546.561
1B. Z. Esbergenova, 2O. T. Pardaev, 1Sh. Sh. Daminova, 1Z. Ch. Kadirova, 3S. B. Lyapin, 4X. T. Sharipov
POLIMER MATRIТSA ASOSIDAGI QАTTIQ EKSTRАGENTLАRDА MIS (II) IONLARI SORBTSIYASI KINETIKASINI O'RGANISH
1«Ўзбек-япон ёшлар инновация маркази» ДУК, 2М.Улуғбек номидаги ЎзМУ, 3ЎзР ФА УНКИ,4ГТДТУ қошидаги «Фан ва тараққиёт» УК E-mail: daminova_sh@mail.ru
Referat. Muammoning kelib chiqishi. Sorbtsiya jarayonida muvozanatga erishish tezligi har qanday sorbentning amaliy va nazariy ahamiyatga ega bo'lgan asosiy xususiyatidir. Kinetik ma'lumotlarga asoslanib sorbent-tuz eritmasi sistemasida muvozanatni o'rnatish uchun zarur bo'lgan vaqtni topish mumkin. Diffuziya va kimyoviy kinetika yordamida tajriba natijalarini nazariy qayta ishlash sorbtsiya jarayoni haqida xulosalar chiqarishga, shuningdek sorbtsiya jarayonlarining ba'zi amaliy muammolarini hal qilishda ishlatilishi mumkin bo'lgan limitlovchi bosqichlarini aniqlashga imkon beradi.
Tadqiqot maqsadi. 2-amino-1-metilbenzimidazol, ditizon va benzogidroksam kislotalarni saqlagan impregnirlangan sorbentlarda suvli eritmalardan mis (II) ionlari sorbtsiyasining kinetik xususiyatlarini o'rganish.
Metodologiya. Mis (II) ionlarining sorbtsiya kinetikasi statik rejimda o'rganildi. pH qiymatlari A-121 ionomeri yordamida nazorat qilindi. Mis (II) ionlarining konsentratsiyasi atom-absorpsion spektroskopiya usulida aniqlandi (Aanalyst-800 PerkinElmer, AQSh). Qo’llanilgan modellarning parametr qiymatlarini aniqlash uchun Origin Lab Pro matematik to'plami yordamida minimallashtirish jarayoni amalga oshirildi. Sorbentlarning rentgenogrammalari СuKα-nurlanishli XRD SMARTLAB diffraktometrida (Rigaku, Yaponiya) qayd etildi.
Ilmiy yangilik. Ilk bor organik reagentlar bilan impregnirlangan MN202 (Purolite) asosidagi qattiq ekstraktlarda Cu2+ ionlarining sorbtsiya kinetikasi o'rganildi. Impregnant yuzasidagi kimyoviy reaktsiyaning kinetik parametrlari aniqlanadi.
Olingan natijalar. 2-amino-1-metilbenzimidazol, ditizon va benzogidroksam kislota saqlagan impregnirlangan sorbentlar yordamida Cu2+ ionlari sorbtsiyasinig mexanizmi o'rganildi. Eritma va sorbentlar o'rtasidagi Cu2+ ionlarining muvozanati sorbsiya boshlanganidan keyin bir soat ichida o'rnatilishi aniqlandi. Integral kinetik sorbsiya egri chiziqlarini qayta ishlash asosida, sorbtsiya jarayoni ikkinchi darajali modellarga muvofiq davom etishi aniqlandi. Kimyoviy kinetika modellaridan foydalanish Cu2+ ionlarining sorbentning funktsional guruhlari bilan kimyoviy o'zaro ta'siri bosqichi jarayonning umumiy tezligiga ham hissa qo'shishini ko'rsatdi.
Kalit so'zlar: sorbtsiya, mis, kinetika, qattiq ekstragent, impregnant, psevdo-birinchi va psevdo-ikkinchi tartibli kinetik model
Xususiyatlari:
* mis ionlarining impregnirlangan S, N-guruhlar bilan sorbtsiyasi o'rganildi;
* sorbtsiyaning kinetik parametrlari aniqlandi;
* sorbtsiya jarayoni tezligi ikkinchi tartibli kinetik modelga bo'ysunishi aniqlandi.
Tsitata keltirish: B. Z. Esbergenova, O. T. Pardaev, Sh. Sh. Daminova, Z. Ch. Kadirova, S. B. Lyapin, X. T. Sharipov. Polimer matriтsa asosidagi qаttiq ekstrаgentlаrdа mis (II) ionlari sorbtsiyasi kinetikasini o'rganish // O’zbekiston kimyo jurnali. -2020. -№5. -B.3-10.
Qabul qilindi: 18.07.2020; Ruxsat berildi: 27.08.2020; Nashr etildi: 15.10.2020
* * *
УДК 669-1
Н. У. Абдураимова, Ю. Н. Мансуров
ЮМШАТИЛГАН ТИТАН НИКЕЛИДИ БОШЛАНҒИЧ ТУЗИЛИШИНИНГ Ti3Ni4 ФАЗА ЗАРРАЛАРИ МИКРОСТРУТУРАСИГА ТАЪСИРИ ҲАҚИДА
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, Ўзбекистон
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Юқори функционал ва механик ҳусусиятларга эга титан никелиди асосидаги СПФ шаклдаги қотишма амалиётда қўллашда катта аҳамиятга эга. Фазавий ўтишлар ва структура ўзгаришлар СПФ ни қўллашда асосий факторлар ҳисобланади. Наноўлчамли доначалар ва полигонизонланган субструктурали субдоначалардан ташкил топган аралаш структурали В2-остенит элементи ўлчамининг олдиндан паст ҳароратда термо-механик ишлов (ПҲТИ) берилган ва деформациядан кейин юмшатилган (ДКЮ) Ti–50.7 ат.%Ni таркибли қотишманинг функционал хоссаларига таъсири бўйича тадқиқодлар ўтказиш саноатда кенг қўллаш учун функционал хоссаларини бошқариш имконини беради.
Ишнинг максади. Юмшатилган Ti–50,7 da.% Ni қотишмасида мартенсит ўзгаришлар ҳароратига ва шаклнинг еслаш самарасига структура турлари ва структура элементлари катталигининг таъсирини ўрганиш.
Методология. Тадқиқот давомида тузилиш ва фазавий ўзгаришларни таҳлил қилишнинг замонавий усуллари комплексидан фойдаланилди. Паст ҳароратли термомеханик ишлов берилган (ПҲТИ) ва деформациядан кейин юмшатиилган (ДКЮ) Ti–50,7 ат.%Ni қотишмаси конструктив элементлари ўлчамининг таъсири электрон микроскопик таҳлил ва дифференсиал сканирлаш калориметри ёрдамида текширилди. Натижалар систематик усуллар ёрдамида кайта ишланди.
Илмий янгилиги. Қайта кристалланган юмшатиладиган Ti - Ni қотишмаси B2 – остенит донаси ўлчамининг изотермик юмшатиш пайтида ҳосил бўлган Ti3Ni4 фазаси заррачаларининг морфологиясига, катталигига ва тарқалишига таъсирининг қонуниятлари аниқланди.
Олинган натижалар. e=0.6 бўлган деформатсияга учраган ҳолда совитилганидан кейин 1-10 соат давомида 430 °С ҳароратда изотермик тавлаш пастки тузилманинг полигонизинланган субдоначалари ва нанокристал тузилишга эга доначалардан иборат наноўлчамли аралаш тузилишли остенит Ti–50.7 ат.%Ni қотишмаси таркибидаги тизимли элементларнинг ўлчамига аниқ таъсир кўрсатади. EHM вақти ошиши билан у 30 дан 90 нм гача кўтарилади.
Калит сўзлар: шаклдаги хотира қотишмалари, титан никелиди, наноструктуралар, ўзгаришлар.
Хусусиятлари:
* Гипереквиатомик Ti – Ni қотишмаларига термомеханик ишлов бериш ва изотермик юмшатишда ўрнатилган структура ҳосил бўлиш қонуниятлари, ҳамда берилаётган деформация ўлчамини ўзгартириш, қўйилган вазифага мос ҳолда, аниқ шаклли хотира элементларининг бўшликлари ва ақлли мосламаларининг функционал хусусиятларини бошқариш имконини беради.
Цитата келтириш: Н. У. Абдураимова, Ю. Н. Мансуров. Юмшатилган титан никелиди бошланғич тузилишининг Ti3Ni4 фаза зарралари микрострутурасига таъсири ҳақида // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.10-17.
Қабул қилинди: 02.10.2019; Рухсат этилди: 14.10.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
UDК 548.4:548.736.5:548.734.8
A. Ruzmetov, Z. Baltayeva, A. Normamatov, I. Mengnorov, V. Sabirov, A. Ibragimov
BIS (SALISILATO) -DIAKVA-RUX (II) KOMPLEKSINING KRISTALL TUZILISHI
O’zR FA Umumiy va noorganik kimyo instituti, Toshkent, O’zbekiston
Referat. Muammoning kelib chiqishi. Salitsil kislotasi kompleks hosil qiluvchi ligand sifatida koordinatsion va analitik kimyoda katta ahamiyatga ega. U biologiya va tibbiyotda ham muhimdir. Salitsil kislotasining ko'plab muhim funktsiyalari metall ionlarining salitsil kislotasi bilan komplekslanishi natijasida yuzaga keladi. Salitsil kislotasi (C7H6O3) o'simliklarning o'sishida va rivojlanishida muhim rol o'ynaydigan va o'simlik tanasida mavjud bo'lgan fenol fitogamondir. Zamonaviy tibbiyotda rux oksidi va salitsil kislotasini o'z ichiga olgan malham ma'lum. Bundan tashqari, u yallig'lanishga qarshi vosita sifatida ham ishlatiladi. Salitsil kislotasining yana bir muhim qo'llanilishi analitik kimyo hisoblanadi. Shu munosabat bilan metallarning salitsil kislotasi bilan koordinatsion birikmalarini izlash va maqsadli sintez qilish muhim ahamiyatga ega.
Ushbu ishning maqsadi yangi dori vositalarini ishlab chiqarishda foydalanish mumkin bo’lgan salitsil kislotasi bilan rux kompleksini sintez qilish, hamda uning kristallarini rentgeno diffraktsiya strukturaviy o'rganishdir.
Metodologiya. Mono-yadroli bis (salicylato) -diaqua-rux kompleksi, [Zn(Sal)2(H2O)2] (I) (bu erda Sal - deprotonatsiyalangan karboksil guruhi bo'lgan salitsilat anioni) rux asetat va salitsil kislotasining suvli eritmada aralashtirish orqali sintez qilingan. Mollar nisbati Zn: HSal = 1: 2. I Komplex I ning monokistali reaktsiya eritmasini sekin bug'latish orqali olingan. C, H va O ni tahlil qilish German Elementar Vario EL asbobida amalga oshirilgan. Kristal tuzilishini aniqlash uchun ma'lumotlar Oksford Diffraction XCalibur-R CCD diffraktometrida to'plangan (CuKa nurlanishi, λ = 1,54184 Å, ω-skanerlash rejimi, grafit monoxromator, 293K da). SHELX-97 dasturiy to'plami yordamida tuzilish to'g'ridan-to'g'ri usul bilan hal qilindi. Barcha vodorod bo'lmagan atomlar anizotropik usulda aniqlangan. Vodorod atomlari hisoblangan holatlarga va belgilangan izotropik issiqlik parametrlari bilan o’tqazildi. MERCURY dasturiy to'plami yordamida molekulyar rasmlari chizildi.
Ilmiy yangilik. Salitsil kislotasi bilan rux kompleksi sintez qilindi, uning I kristall tuzilishi monokristallarda rentgen diffraktsiyasi usuli bilan o'rganildi.
Olingan natijalar. Kristallar monoklinik, fazoviy guruhi C2: a = 15.490 (1), b = 5.348 (1), c = 9.179 (1) Å, β= 93.53 (1)°, V = 758.9(1) A3, dnaz. = 1,64 g / cm3, Z = 3. R1[I>2s( (I)] va wR2 faktorlarining qiymatlari (barcha reflekslar) 860 ta mustaqil reflekslar uchun mos ravishda 0,0405 va 0,0414 ga teng. I ning kristall tuzilishi monoyadroli Zn[(Sal)2(H2O)2 molekulalaridan qurilgan. Zn atomi 2-simmetriya o'qida joylashgan va ikkita simmetrik bog'langan monodentat Sal ligandning ikkita O atomini va ikkita suv molekulasini o'z ichiga olgan tetraedral koordinatsion poliedri shaklida. Karboksilat guruhining koordinatsion rejimi syn-1a monodentat tipidadir.
Kalit so'zlar: rux kompleksi, salitsil kislotasi, monokristallarni rentgendiffraktsion strukturaviy o'rganilishi, kristall tuzilishi, monodentat koordinatsiyasi.
Xususiyatlari:
* Zn atomi kristallografik simmetriya o'qi 2 da joylashgan va ikkita monodentat Sal anioni va ikkita suv molekulasining O atomlari tomonidan tetraedral koordinatsiyaga ega,
* kompleks molekulaning geometrik parametrlari odatdagi qiymatlarga ega,
* kompleks tuzilishi bilan uning gidrofil va gidrofob xususiyatlari o'rtasidagi bog'liqlik o'rganildi.
Tsitata keltirish: A. Ruzmetov, Z. Baltayeva, A. Normamatov, I. Mengnorov, V. Sabirov, A. Ibragimov. Bis (salisilato) -diakva-rux (II) kompleksining kristall tuzilishi // O’zbekiston kimyo jurnali. -2020. -№5. -B.18-24.
Qabul qilindi: 11.09.2020; Ruxsat berildi: 10.10.2020; Nashr etildi: 15.10.2020
* * *
УДК 541.49; 546.73.74.56
М. Э. Жуманиязова, Т. А. Азизов, М. Р. Ибрагимова
КОБАЛТ ВА НИКЕЛ ФОРМИАТЛАРИНИНГ ФОРМАМИД ВА ТИОКАРБАМИД БИЛАН КОМПЛЕКС БИРИКМАЛАРИ
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, Ўзбекистон
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Металларнинг амидлар билан комплекс бирикмалари биологик фаолликка эга бўлиб, қишлоқ хўжалигида кенг қўлланилиб келмоқда. Кобалт ва никел каби металлар тирик организмлар ҳаётий жараёнларида иштирок этадилар, формиатлар бактерицид ва фунгицид хоссаларни намоён қиладилар.
Ишнинг мақсади – кобалт ва никел формиатларининг формамид ва тиокарбамид билан аралашлигандли комплексларини синтез қилиш ва тузилишини ўрганиш.
Методология. Дифференциал термик анализ, ИҚ спектроскопия.
Илмий янгилиги. Биринчи марта кобалт ва никел формиатларининг формамид ва тиокарбамид билан сувли эритмаларда аралашлигандли комплекс бирикмалари синтез қилинган. Олинган бирикмаларнинг таркиби, лигандларнинг комплекс ҳосил қилувчига координацияланиш усуллари ҳамда комплексларнинг термик хоссалари ўрганилган.
Олинган натижалар. ИҚ спектроскопия дифференциал-термик таҳлил усуллари ёрдамида синтез қилинган бирикмалар индивидуаллиги ва лигандларнинг коодинация усуллари аниқланган.
Калит сўзлар: формиатлар, тиокарбамид, формамид, аралашамидли, координация, ютилиш чизиқлари.
Хусусиятлари:
* кобалт ва никел формиатлари комплекс бирикмаларининг синтези;
* олинган бирикмалар индивидуаллиги ДТТ ёрдамида аниқланган;
* лигандлар координацияси ИҚ спектр маълумотлари асосида исботланган.
Цитата келтириш: М. Э. Жуманиязова, Т. А. Азизов, М. Р. Ибрагимова. Кобалт ва никел формиатларининг формамид ва тиокарбамид билан комплекс бирикмалари // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.24-29.
Қабул қилинди: 14.02.2019; Рухсат этилди: 15.08.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
УДК 631.811.98
Р. Н. Ким, О. В. Мячина, Л.Э. Мамасалиева, Т. А. Азизов, Л. А. Шарипова
ЯНГИ АРАЛАШ-ЛИГАНДЛИ КООРДИНАЦИОН БИРИКМАЛАРНИНГ БИОЛОГИК ФАОЛЛИГИ
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, Ўзбекистон
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Турли ўсиш стимуляторлардан фойдаланишнинг ҳозирги ҳолати таҳлилидан шуни таъкидлаш мумкинки, ўсиш регуляторлари минерал ўғитлар ва ўсимликларни кимёвий ҳимоя қилиш воситалари каби муҳим рол ўйнайди. Шу билан бирга, ҳозирги пайтда, экин майдонларининг камайиши ва дунё аҳолисининг кўпайиши билан, пахта етиштиришда ўсимликлар ўсиш регуляторлари каби воситалардан амалий фойдаланиш доираси ва кўламини кенгайтириш шубҳасиз мақсадга мувофиқ.
Тақдим этилган тадқиқотлар мақсади: лаборатория ҳамда вегетация тадқиқотлари асосида истиқболли бўлган биологик фаол препаратларни экспериментал аниқлаш ва асослаб бериш.
Методология. Янги синтез қилинган, аралаш-лигандли координацион бирикмаларни пахта чигитининг униб чиқишига таъсирини лаборатория тажрибаларида, шунингдек пахтанинг ўсиши, ривожланиши ва унумдорлигига таъсири вегетация тажрибаларида ўрганилди. Препаратларнинг биологик фаоллигини, уруғларни экишнинг муҳим сифат кўрсаткичлари: униб чиқиш энергияси (УЭ) ва илдиз узунлиги (ИУ) бўйича баҳоланди. Агротехник тадбирлар УзПИТИ ишлаб чиқилган методологияси асосида амалга оширилди.
Илмий янгилиги. Биринчи марта янги аралаш-лигандли координацион бирикмаларнинг агрокимёвий баҳоси берилди.
Олинган натижалар. Лаборатория шароитида ўтказилган скрининг текширувлари униб чиқиш ва новда бериш кўрсаткичлари бўйича энг яхши комплекс бирикмаларни аниқлаш имконини берди. Ушбу ўтказилган тадқиқотлар орқали, ZnНит·К·АНК бирикма вариантини вегетация шароитида кейинги агрокимёвий тадқиқотлар олиб бориш учун танланган. Амалган оширилган тадқиқотлар натижалари бўйича тадқиқ этилаётган ZnНит·К·АНК препаратини ўсимликлар ўсиш стимулятори деб таъкидлаш мумкин.
Калит сўзлар: мураккаб бирикма, стимулятор таъсир, униб чиқиш, новда бериш, агрокимёвий тадқиқотлар.
Хусусиятлари:
* янги аралаш-лиганд координацион бирикмалар скрининг текширишлардан ўтказилди;
* тадқиқ этилаётган ZnНит·К·АНК препарати нафақат максимал стимулятор таъсирга эга бўлган бирикма, балки илдиз тизимининг ривожланишини тезроқ бошлашига ҳам таъсир этувчи моддалиги аниқланди.
Цитата келтириш: Р. Н. Ким, О. В. Мячина, Л.Э. Мамасалиева, Т. А. Азизов, Л. А. Шарипова. Янги аралаш-лигандли координацион бирикмаларнинг биологик фаоллиги // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.29-36.
Қабул қилинди: 11.09.2019; Рухсат этилди: 15.08.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
УДК 669.2
M. М. Якубов, Д. Б. Холикулов, О. Н. Болтаев, Н. М. Якубов, О. Н. Усманкулов, С. А. Шаматов
«ОЛМАЛИҚ КМК» АЖ ШАРОИТИДА МИС КУПОРОСИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА ҲОСИЛ БЎЛАДИГАН ТЕХНОЛОГИК ЭРИТМАЛАРНИ ҚАЙТА ИШЛАШ
И. Каримов номли ТДТУ қошидаги «Фан ва тараққиёт» ДУК, И. Каримов номли ТДТУ Олмалиқ филиали, «Олмалиқ ТМК» АЖ.
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Ўзбекистонда никель конлари ва никель ишлаб чиқарилиши мавжуд эмас. Бироқ, импорт хисобига унинг истеъмоли гальвонотехника ва никель қотишмалари ишлаб чиқариш учун йилига 7 минг тоннагача етади. «Олмалиқ КМК» АЖ мис ишлаб чиқаришнинг баъзи чиқиндилари ва эритмалари таркибида никель мавжуд бўлиб, улардан никелни ажратиб олиниши корхонанинг техник ва иқтисодий кўрсаткичларини яхшилайди.
Мақсад: «Олмалиқ КМК» АЖ да мис купороси ишлаб чиқаришда ҳосил бўладиган технологик эритмалардан никелни селектив ажратиб олишнинг самарали технологиясининг илмий асосларини ишлаб чиқиш.
Методология. Назарий тадқиқотлар ва умумлаштириш, потенциометрия усуллари асосидаги экспериментлар, фото колорометрик, атом-абсорбцион таҳлил, ИК-Фурье спектрометрияси, рентген фазали ва заррачалар ўлчамини таҳлил қилиш, шунингдек технологик тестлаш, йириклаштирилган лаборатория технологик тадқиқотлари, ярим саноат ва тажриба-саноат синовларидан фойдаланилди.
Илмий янгилиги. Металл таркибли технологик эритмалардан металл ионларини чўктириш самарадорлиги аниқланди, мис ишлаб чиқаришнинг металл таркибли технологик эритмаларидан оғир металлар ионларини селектив чўктиришнинг оптимал режимига турли хил технологик параметрларнинг таъсири аниқланди.
Олинган натижалар шуни кўрсатадики, «Олмалиқ КМК» АЖ мис купорос ишлаб чиқаришда ҳосил бўладиган технологик эритмаларга оҳак эритмасини қўшиш билан, эритма муҳити рН=6,0-6,5 да никелни чўкиши 6,79-9,87% ни, мисни чўкиши эса 98,67-99,11% ни ташкил этди. Мис гидроксид ҳолатда максимал чўкди ва никелнинг асосий қисми (93%) эритмада қолди. Эритма турли усуллар экстракция, сорбция, ионлар флотацияси ва бошқалар билан қайта ишланиб ундан никель купорос олинади.
Калит сўзлар: никель, эритма, купорос, чўктириш, ион, металл таркибли, мис, ажратиш, аралашмалар, тиндириш, экстракт.
Хусусиятлари:
* инновациялар асоси сифатида технологик ечим ишлаб чиқилди;
* мис купороси ишлаб чиқариш эритмаларини қайта ишлаш.
Цитата келтириш: M. М. Якубов, Д. Б. Холикулов, О. Н. Болтаев, Н. М. Якубов, О. Н. Усманкулов, С. А. Шаматов. «Олмалиқ КМК» АЖ шароитида мис купороси ишлаб чиқаришда ҳосил бўладиган технологик эритмаларни қайта ишлаш // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.36-44.
Қабул қилинди: 09.07.2019; Рухсат этилди: 20.08.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
УДК 66.097.3(088.8)
С. Б. Ляпин, М. А. Ибрагимова, В. П. Гуро, А. Р. Жуманазаров
ИШЛАТИЛГАН ККФ КАТАЛИЗАТОРИНИ ҚАЙТА ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИК ЭРИТМАЛАРИНИ ФОСФАТ-ИОНЛАРИДАН ИОН АЛМАШИНИШ УСУЛИ БИЛАН ТОЗАЛАШ
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, Ўзбекистон, e-mail: vpguro@gmail.com
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. «Навоиазот» АЖ да ацетальдегид ишлаб чиқаришда, кадмий рецайклинги хом ашёси - «Кадмий-кальций-фосфат катализатори (ККФ-Н)» ТШ 113-03-00209510-108-2006 дан фойдаланилади. Ишлатилган ККФ-Н катализаторни қайта ишлаш технологияси яратилган. Тоза кадмий олишда олинган маҳсулотни қўшимча Fe3+ ва фосфат-ионларидан тозалаш керак, бунга ион алмашиниш усули билан эришилади.
Мақсад: ишлатилган кадмий-кальций–фосфат катализаторини (ККФ-Н) қайта ишлаш жараёнида тоза кадмийни ажратиб олиш.
Методология. Кадмий сульфат технологик эритмасини қўшимчалардан тозалаш Н+- шаклдаги “Purolite C-100” сорбентида ўтказилди. Кадмий концентрацияси атомно-абсорбцион спектроскопия (ААС) усулида аниқланди.
Илмий янгилиги. Ишлатилган ККФ-Н катализаторини қўшимча фосфат ва темир (Ш) ионларидан ион алмашиниш усули билан тозалаш схемаси ишлаб чиқилган.
Олинган натижалар. Ишлатилган ККФ катализаторини қайта ишлашда таклиф этилган кадмий сульфат технологик эритмасини фосфат ва темир (Ш) ионларидан тозалаш усули технологик эритмаларда Cd, P, Fe ларни кадмий сорбциясидан олдин ва кейин назорат қилиш билан тасдиқланган.
Калит сўзлар: кадмий, катализатор, ион алмашиниш, катионит, сорбция, десорбция, атом-абсорбцион спектроскопия, элюат.
Хусусиятлари:
* ишлатилган Cd-катализаторидан тоза кадмийни ажратиб олиш;
* маҳсулотнинг тозалиги ААС-таҳлиллар билан тасдиқланган;
* кадмийни ифлослантирувчи қўшимчалар: фосфат- ва Fe3+ ионлари.
Цитата келтириш: С. Б. Ляпин, М. А. Ибрагимова, В. П. Гуро, А. Р. Жуманазаров. Ишлатилган ККФ катализаторини қайта ишлаш технологик эритмаларини фосфат-ионларидан ион алмашиниш усули билан тозалаш // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.44-48.
Қабул қилинди: 09.09.2019; Рухсат этилди: 10.10.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
УДК 621.357(083)
Ф. Н. Фузайлова, В. П. Гуро, А.Т. Дадаходжаев, М. А. Ибрагимова
КИМЁВИЙ ФОСФАТЛАШ ЭРИТМАЛАРИДАН ОЛИНГАН УГЛЕРОДЛИ ПЎЛАТ ЮЗАСИДАГИ ҚОПЛАМАЛАРНИНГ ҲИМОЯЛОВЧИ ХУСУСИЯТЛАРИНИ БАҲОЛАШ
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, Ўзбекистон, e-mail: vpguro@gmail.com
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Ўзбекистонда углеродли пўлат юзаларини фосфатлаш учун фосфатловчи эритма-концентратлари четдан келтирилади, масалан, Россиядан фосфатлашнинг автокаталитик шароитда ишлайдиган Фоскон 35 ва Фоскон 35М. Уларнинг аналогларини маҳаллий хом-ашёлардан ишлаб чиқариш ишлари амалга оширилган. Уларни солиштириб баҳолаш зарурдир.
Мақсад. Кимёвий фосфатлаш эритмаларидан олинган углеродли пўлат юзасидаги қопламаларининг ҳимояловчи хусусиятларини солиштириб баҳолаш.
Методология. Ст.10 маркали пўлат намуналарининг коррозия тезлиги ГОСТ 28084-89 бўйича гравиметрик усулда назорат қилинди; поляризационқаршилик Rn –Р-5126 қурилмасининг индикаторида. Фоскон 35 ва ФК-1 концентратлари асосидаги фосфатловчи эритмалар қўлланилди.
Илмий янгилиги. Илк маротаба углеродли пўлат намуналарида маҳаллий ФК-1 ва унинг аналоги Фоскон 35 концентратлари асосида олинган цинк-нитрат-фосфат қопламаларини солиштириб кўрилганда, маҳаллий маҳсулотнинг баъзи функционал афзалликлари аниқланди. Уни импорт ўрнини боса олиши ва ишлаб чиқаришни маҳаллийлаштириш имкониятлари кўрсатиб берилди.
Олинган натижалар. Фосфатли ҳимояловчи қопламали углеродли пўлат намуналари юзаларининг поляризацион қаршилиги ва коррозия тезликлари ўлчанди. Тажрибалар вақт бўйича, 0-15 минут, ҳарорат бўйича, 20-75оС, намуна юзасининг эритманинг ҳажмига нисбати бўйича 0,5-3,0 дм2/дм3 амалга оширилди.
Калит сўзлар: кимёвий фосфатлаш, юзани ҳимоялаш, углеродли пўлат, коррозия, сақлаш вақти.
Хусусиятлари:
* юзаларнинг поляризацион қаршилиги ва коррозия тезликлари;
* Фоскон 35 ва ФК-1 асосидаги фосфат қопламали намуналар;
* солиштирма синовлар маҳаллий аналогнинг афзалликларини намоён қилди.
Цитата келтириш: Ф. Н. Фузайлова, В. П. Гуро, А.Т. Дадаходжаев, М. А. Ибрагимова. Кимёвий фосфатлаш эритмаларидан олинган углеродли пўлат юзасидаги қопламаларнинг ҳимояловчи хусусиятларини баҳолаш // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.48-52.
Қабул қилинди: 26.05.2019; Рухсат этилди: 27.07.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
УДК 631.875
А. L. Giyasidinov, B. E. Sultonov, SH. S. Namazov, U. K. Alimov
MARKAZIY QIZILQUM FOSFORITLARI VA NITRAT KISLOTASI ASOSIDA BIRLAMCHI FOSFORLI O’GITLAR OLISH
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Тошкент, Ўзбекистон
Referat. Muammoning kelib chiqishi. Hozirgi paytda dunyoda haydaladigan yerlarning kamayishi va aholi sonining ko'payishi bilan oziq-ovqat muammosi yanada kuchayib bormoqda. Shu munosabat bilan oziq-ovqat va qishloq xo'jaligi sanoatining ustuvor vazifalaridan biri aholini oziq-ovqat bilan ta'minlashdir. Shu sababli, oddiy va boyitilgan superfosfatlar kabi oddiy fosforli o'g'itlarning assortimentini va ishlab chiqarish hajmini oshirish kerak.
Shu sababli, so'nggi paytlarda yuqori va yuqori sifatli ekinlarni yetishtirishning asosiy omili bo'lgan oddiy mineral o'g'itlarni ishlab chiqarishga katta e'tibor berilmoqda.
Ishning maqsadi. Fosforit uniga (FU) va nitrat kislotaga asoslangan oddiy o'g'it olish. Asosiy texnologik ko’rsatgichlarning olingan oddiy o'g'itlarning sifat ko'rsatkichlariga ta'sirini o'rganish.
Metodologiya. Laboratoriya tajribalarida quyidagi tarkibga ega bo'lgan FU ishlatilgan (og’ir,%): 17.76 - P2O5, 47.51 - CaO; 13.93 - CO2, 3.27 - SO3; 5.27 – erimaydigon qoldiq.; CaO: P2O5 = 2.68. Kaltsiy nitratini cho'kindi qatlamidan olish uchun FU:H2O = 1: 2,0 nisbatida issiq (90 °C) suv bilan bir marta yuvilgan.
Ilmiy yangilik. Fosforit unining nitrat kislota bilan parchalanishi natijasida olingan pulpalarning kimyoviy tarkibi birinchi martta o'rganildi; Nitrat kislota normasi va kontsentratsiyasining pulpa va olingan oddiy o'g'itlarning tarkibiga ta'siri o'rganildi.
Olingan natijalarlar. Oddiy fosforli o'g'itlarni olishning maqbul ko’rsatgichlari aniqlandi: HNO3 normasi –110%, konsentratsiyasi 50.0-58.78%, og'ir. FU: H2O = 1: 2.0. Bu holda olingan oddiy o'g'itlarning namunalari quyidagi tarkibga ega (og’ir.%): P2O5 umum. = 26.22 - 26.44; P2O5 lim.k-ta = 15.07 - 15.09; CaOumum. = 45.60 - 45.85; CaOo’zl. lim.k-te = 26.45 - 27.05; CaOsuv. = 4.26 - 4.51; N = 1.78-1.85.
Kalit so'zlar: fosforit uni, nitrat kislota, kaltsiy nitrat, cho'kma suspenziyasi.
Xususiyatlari:
* karbonat fosforitlarning parchalanishi jarayonida ortiqcha ko'piklanish bo’lmaydi;
* kaltsiy nitratining minimal tarkibiga ega oddiy fosforli o'g'itlarni to'g'ridan-to'g'ri ishlab chiqarish.
Tsitata keltirish: А. L. Giyasidinov, B. E. Sultonov, SH. S. Namazov, U. K. Alimov. Markaziy Qizilqum fosforitlari va nitrat kislotasi asosida birlamchi fosforli o’gitlar olish // O’zbekiston kimyo jurnali. -2020. -№5. -B.53-59.
Qabul qilindi: 09.09.2020; Ruxsat berildi: 10.10.2020; Nashr etildi: 15.10.2020
* * *
УДК 544.72
Д. А. Хаджибаев
ОҚАВА СУВЛАРНИ ОҒИР МЕТАЛЛАР ИОНЛАРИДАН ТОЗАЛАШДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН ГЛАУКОНИТ МИНЕРАЛИНИ БОЙИТИШ
ЎзР ФА Умумий ва ноорганик кимё институти, Е-mail: xadjibayev.86@mail.ru
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Маълумки, оқава сувларни оғир металл ионларидан реагент усулида тозалаш жараёнида қайта ишлаш қийин бўлган шламлар ҳосил бўлади. Бу муаммони ечишда табиий сорбент минераллардан фойдаланиш қўшимча чиқинди шламлар ҳосил бўлишининг олдини олиб, иқтисодий ва экологик жиҳатдан мақсадга мувофиқдир. Табиий минераллардан фойдаланиб, техник сувларни юмшатиш, оқава сувлардан темир, марганец, мис, кадмий бирикмаларини ажратиб олиш яхши натижа беради, жараённи янада самаралироқ бориши учун эса бу минералларни бойтиш керак бўлади.
Ушбу изланишдан мақсад, техник сувларни юмшатиш ва баъзи оғир металлар ионлари билан ифлосланган саноат оқава сувларини сорбция усулида тозалаш учун табиий глауконит минералини бойитиш ва фаоллаштиришдан иборат.
Методология. Ўрганиладиган объект сифатида Паркент глауконити олинган, у бойитилган ва модификация қилинган. Бойитиш учун гравитацион усуллар ва магнит сепарациясидан фойдаланилади. Шунингдек, тажрибалар давомида баъзи оғир металлар ионларини тутган модел эритмалардан ҳам фойдаланилган.
Илмий янгилиги. Глауконит намунаси аввал 20% ли НСl эритмасида 2 соат давомида қайта ишланиб, сўнгра 8% ли NaCl эритмасида 1 соат давомида қайта ишланганда унинг сорбцион хусусиятлари 1,7-2,0 марта ортиши аниқланди.
Олинган натижалар. Ўтказилган тажрибалар асосида Паркет глауконитини модификациялаш усули ишлаб чиқилди. Глауконит минералини бойитиш ва қўшимча боғловчиларсиз гранулалашнинг технологик шароитлари аниқланди. Термик фаоллаштириш, кислота-туз кетма-кетлигида кимёвий қайта ишлаш усули ишлаб чиқилди, ҳамда компонентларнинг оптимал концентрациялари аниқланди.
Калит сўзлар: табиий минераллар, глауконит, бойитиш, модификация, сорбент, оқава сувлар, оғир металл ионлари.
Хусусиятлар:
* Паркент глауконитини бойитиш усули ишлаб чиқилди;
* глауконит кимёвий усулда модификация қилинганда фаоллиги ортиши аниқланди.
Цитата келтириш: Д. А. Хаджибаев. Оқава сувларни оғир металлар ионларидан тозалашда қўлланиладиган глауконит минералини бойитиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.60-67.
Қабул қилинди: 17.08.2019; Рухсат этилди: 10.09.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
ОРГАНИК КИМЁ
УДК 547.458.83
Ж. А. Хабибуллаев, Ш. А. Шомуротов, О. Р. Ахмедов, А. С. Тураев
ЦЕЛЛЮЛОЗАНИ HNО3/H3PО4-NaNО2 АРАЛАШМАСИ ЁРДАМИДА ОКСИДЛАШ РЕАКЦИЯСИ ХУСУСИЯТЛАРИНИ ЎРГАНИШ
ЎзР ФА Биоорганик кимё институти, Ўзбекистон, Тошкент ш., Мирзо Улуғбек кўчаси 83, ibchem@uzsci.net
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Целлюлозанинг амалий аҳамияти юқори бўлган ҳосилаларидан бири - оксицеллюлоза, яъни монокарбоксилцеллюлоза бўлиб, у тиббиётда қон тўхтатувчи гемостатик қоплама ва жарроҳлик амалиётида тўқималар бирикишини олдини олувчи восита сифатида кенг қўлланилади. Оксицеллюлозанинг тиббиётда аҳамияти юқори бўлишига қарамай, уни олиш жараёни махсус шароитни талаб қилади. Чунки оксицеллюлозанинг физик-кимёвий хусусиятлари кўп жиҳатдан олиниш шароитига боғлиқ. Шунинг учун оксицеллюлоза синтезининг янги усулларини ишлаб чиқиш, мақбул реакция шароитларини аниқлаш муҳим аҳамият касб этади.
Ишнинг мақсади. Целлюлозани HNO3/H3PO4-NaNO2 аралашмаси ёрдамида оксидланиш реакциясининг хусусиятларини ўрганиш.
Методология. Целлюлозани HNO3/H3PO4-NaNO2 аралашмаси билан оксидланиш реакцияси бошланғич реагентларнинг турли нисбатларида ва вақт давомийликда ўрганилди.
Илмий янгилиги. Целлюлозани HNO3/H3PO4-NaNO2 аралашмаси ёрдамида оксидланиш реакциясининг хусусиятлари илмий асосланди.
Олинган натижалар. Целлюлозани HNO3/H3PO4-NaNO2 аралашмаси ёрдамида оксидланиш реакцияси хусусиятлари ўрганилди. Маҳсулот унуми ва монокарбоксилцеллюлоза таркибидаги -СООН гуруҳлар миқдори реакция шароитига, оксидловчи аралашманинг миқдорий таркибига ва реакция давомийлигига боғлиқлиги аниқланди. Реакцион аралашма таркибидаги HNO3 ва H3PO4 кислоталар нисбатидан қатъий назар HNO3/H3PO4-NaNO2 реакцион аралашма юқори унум (82-88%) ва карбоксил гуруҳлар миқдори 17,6-22,3% бўлган оксицеллюлоза олиш мумкинлиги аниқланди. Шунингдек, оксидланиш реакциясининг давомийлигини 12 соатдан 36 соатгача ортиб бориши оксицеллюлоза таркибидаги карбоксил гуруҳлар миқдори бир хил меъёрда ортишини кўрсатди. Целлюлозани оксидланиш реакциясининг вақтини кейинги ортиши маҳсулотлардаги карбоксил гуруҳлар миқдорини ўзгаришига деярли таъсир кўрсатмайди.
Калит сўзлар: целлюлоза, оксицеллюлоза, оксидланиш даражаси, карбоксил гуруҳлар миқдори, оксидловчи аралашма.
Хусусиятлари:
* целлюлозани HNО3/H3PО4-NaNО2 аралашмаси ёрдамида оксидлаш реакцияси олиб борилди;
* реакция шароитларини маҳсулот унуми ва оксицеллюлоза таркибидаги карбоксил гуруҳларга боғлиқлиги ўрганилди.
Цитата келтириш: Ж. А. Хабибуллаев, Ш. А. Шомуротов, О. Р. Ахмедов, А. С. Тураев. Целлюлозани HNО3/H3PО4-NaNО2 аралашмаси ёрдамида оксидлаш реакцияси хусусиятларини ўрганиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.68-73.
Қабул қилинди: 30.06.2019; Рухсат этилди: 31.07.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
УДК 547.735’854.218.07:542.924
1,3И. С. Ортиков, 1А. У. Бердиев , 2И. А. Абдугафуров, 1Б .Ж. Элмурадов
2-АЛКИЛТИО-5,6-ДИМЕТИЛТИЕНО[2,3-D]ПИРИМИДИН-4-ОНЛАР СИНТЕЗИ ВА УЛАРНИ ПРОПАРГИЛЛАШ
1ЎзР ФА Ўсимлик моддалари кимёси институти, E-mail: ilxon@mail.ru 2Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон миллий университети, 3Тошкент вилояти Чирчиқ давлат педагогика институти
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Тиенопиримидинлар – сўнги йилларда кимёси ва биологияси кенг ўрганилаётган конденсирланган гетероциклик бирикмалар синфи бўлиб, синтез усулининг осонлиги, моддаларнинг биологик фаоллиги юқорилиги билан олимларни ўзига жалб этаяпти. Бугунги кунда муҳим масалалардан бири потенциал фаол гетероциклик бирикмалар, хусусан 2-тиоксо-5,6-диметилтиено[2,3-d]пиримидин-4-онлар, уларнинг ҳосилаларининг электрофил ва нуклеофил реагентлар билан ҳосил қилган маҳсулотларининг тузилишини аниқлаш ва истиқболли моддаларни мақсадли синтез қилиш ҳамда улар асосида самарали биологик фаол препаратлар яратишдан иборат. Жумладан, бициклик 2-тиоксо-5,6-диметилтиено[2,3-d]пиримидин-4-онларнинг янги ҳосилаларини замонавий органик синтез усуллари ёрдамида олиш, биологик фаолликларини аниқлаш ва улар асосида фармакологик фаоллиги юқори бўлган препаратлар яратиш бўйича илмий тадқиқотлар олиб бориш муҳим ахамиятга эга.
Ишнинг мақсади. 2-алкилтио-5,6-диметилтиенопиримидин-4-онларни синтезини амалга ошириш ва уларни пропаргиллаш реакцияларини олиб бориш. Олинган моддаларнинг тузилишини замонавий физик тадқиқот усулларида таҳлил қилиш.
Методология. 2-алкилтио-3-пропаргил-5,6-диметилтиенопиримидин-4-онлар синтез қилинди. Синтез қилинган моддаларнинг тузилиши -ИК, 1H-ЯМР, -Масс спектрал таҳлиллар орқали исботланди.
Илмий янгилиги. Биринчи марта 2-алкилтио-5,6-диметилтиенопиримидин-4-онларни пропаргиллаш реакциялари олиб борилди. Реакцияни боришига таъсир этувчи омиллар аниқланди.
Олинган натижалар. Юқори унумлар билан 2-алкилтио-3-пропаргил-5,6-диметилтиено[2,3-d]пиримидин-4-онлар синтез қилинди. Олинган моддаларни -ИК, 1H-ЯMR, -Масс спектрлари чуқур таҳлил қилинди ва тегишли структураларга мос экани исботланди.
Калит сўзлар: 2-тиоксо-5,6-диметилтиенопиримидин-4-он, пропаргил бромид, алкил галогенидлар, юпқа қаватли хроматография, Н1-ЯМР спектроскопия, 2-метилтио-3-пропаргил-5,6-диметилтиено[2,3-d]пиримидин-4-он.
Хусусиятлари:
* 2-алкилтио-3-пропаргил-5,6-диметилтиенопиримидин-4-онлар синтез қилинган;
* реакция унумига таъсир этувчи омиллар таҳлил қилинган;
* моддаларни ИК, Н1 ЯМР спектрлари таҳлили ўрганилган.
Цитата келтириш: И. С. Ортиков, А. У. Бердиев, И. А. Абдугафуров, Б .Ж. Элмурадов. 2-алкилтио-5,6-диметилтиено[2,3-d]пиримидин-4-онлар синтези ва уларни пропаргиллаш // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.73-79.
Қабул қилинди: 06.07.2019; Рухсат этилди: 14.08.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
УДК 677.46:678.4.066
С. Ш. Эрназарова, А. Б. Жураев, М. Г. Алимухамедов
ТУРЛИ ИККИЛАМЧИ ПОЛИЭТИЛЕНТЕРЕФТАЛАТ ХОМ-АШЁЛАРИ АСОСИДА ПОЛИЭСТЕР ТОЛА ОЛИШ
Тошкент кимё-технология институти, samida.ernazarova@gmail.com
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Замонавий текстил саноатида сифатли синтетик толалар ва ип ишлаб чиқаришни такомиллаштириш учун синтетик толалар (полиэфир) нинг физик-механик кўрсаткичларини оширувчи ва атороф-муҳит учун хавфсиз инновацион технологиялар тадбиқ этилмоқда.
Дунё бўйича, полиэтилентерефталат қолдиқ маҳсулотларни қайта ишлашда самарадор усулларни қўллаб, иккиламчи хом-ашёсидан сифатли тола ишлаб чиқариш йилдан-йилга интенсив ошиб бормоқда. Шунинг учун иккиламчи полиэтилентерефталат (ИПЭТ)дан сифатли тола олиш технологиясини яратиш долзарб ҳисобланади.
Ишнинг мақсади. ИПЭТ хлопья хом-ашё намуналарининг физик-кимёвий хоссалари, характеристик қовушқоқлик коэффициентлари ва молекуляр оғирликларини аниқлаш, ҳамда 2 хил усулда қайта ишланган ИПЭТ хлопья хом-ашёлари асосида йигирилган полиэстер толаларининг физик-механик кўрсаткичларини тадқиқ этишдан иборат
Методология. Мазкур илмий ишда қуйидаги услублардан фойдаланилди: дифференциал сканерлаш калориметри (ДСК) тахлили, эриш-оқиш кўрсаткичи (ЭОК) тахлили ISO1133 ASTM, зичлик ГОСТ 15139-69 бўйича пикнометрда, характеристик қовушқоқлик ГОСТ 10028-81 бўйича шаффоф суюқликлар қовушқоқлигини аниқлаш (ШСҚ)-2 (диаметри 1,31 мм, биринчи сорт ГОСТ 1942-86 эритувчи фенол: 1, 2-дихлорэтан=2:3) типидаги шиша капиллярли вискозиметрда аниқланди. Полимер (ИПЭТ)нинг молекуляр массаси Марк-Хаувинк формуласи ёрдамида аниқланди. Толаларнинг физик-механик кўрсаткичларини ГОСТ6611.0.1.2.3-73 “Текстил иплари” усули бўйича аниқланди.
Илмий янгилиги. Илмий янгилик сифатида аралаш рангдаги ИПЭТ хлопья толасининг характеристик қовушқоқлик коэффициенти ва молекуляр массаси, бир хил рангдаги ИПЭТ хлопья толасининг молекуляр кўрсаткичларидан анча паст эканлиги кўрсатилди. Бир хил рангдаги хом-ашёни қайта ишлаш усули физик-механик кўрсаткичлари юқори бўлган полиэфир толаси олиш имконини берди.
Олинган натижалар. Тадқиқотлар натижасида аралаш рангдаги ва бир хил рангдаги ИПЭТ хлопья хом-ашёси толаларининг характеристик қовушқоқлик коэффициентлари 14-15 дл/г га ва ўртача молекуляр массалари 5084-5650 г/мол га фарқ қилиши аниқланди. 2 хил ИПЭТ хлопья хом-ашё намуналарининг физик-кимёвий хоссалари турлича эканлиги аниқланди. Бир хил рангли хом-ашё намунасининг ДСК натижасида эндотермик чўққи 249°С ҳароратда бирмунча мукаммал тузилган квазибарқарор кристаллар бўлиб, қайтадан сканирлаш вақтида юқорироқ ҳароратда эриганлиги маълум бўлди
Калит сўзлар: аралаш ва бир хил рангдаги ИПЭТ хом-ашё намуналари, характеристик қовушқоқлик коэффициенти, молекуляр масса.
Хусусиятлари:
* бир хил рангдаги ИПЭТ хом-ашёсининг физик-кимёвий кўрсаткичлари аниқланди;
* полиэстер толасининг физик-механик кўрсаткичларини оширишга эришилди.
Цитата келтириш: С. Ш. Эрназарова, А. Б. Жураев, М. Г. Алимухамедов. Турли иккиламчи полиэтилентерефталат хом-ашёлари асосида полиэстер тола олиш // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.80-88.
Қабул қилинди: 24.07.2019; Рухсат этилди: 22.09.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
УДК 547.4; 577.114; 581.192
Г. А. Халилова, А. С. Тураев, Б. И. Мухитдинов, С. Б. Хайтметова, Н. С. Нормахаматов
GANODERMA LUCIDUM ЗАМБУРУҒИНИНГ СУВДА ЭРУВЧАН АНИОН ПОЛИСАХАРИДЛАРИ ВА УЛАРНИНГ СТРУКТУРАВИЙ ТАВСИФЛАРИ
Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Биоорганик кимё институти. Тошкент шаҳар 100125, Мирзо Улуғбек кўчаси, 83, gulnoza_xalilova@mail.ru
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Ganoderma lucidum базидиал замбуруғидан ажратиб олинган полисахаридлар иммуномодулятор, вирусга қарши, гепатопротектор, антипролифератив, гиполипидемик, адаптоген фаолликлари сабабли муҳим амалий аҳамиятга эга. Ушбу полисахаридлар ўзининг структураси, физик-кимёвий хусусиятлари, моносахарид таркиби, гликозид боғининг тури, молекуляр массаси, шунингдек сувда ёки ишқорда эриш хусусиятлари билан фарқланади. Шунингдек, уларнинг биологик фаолликларида структура ва молекуляр катталиклар муҳим ўрин тутади. Шунинг учун Ganoderma lucidum замбуруғидан ажратиб олинган полисахаридларнинг ушбу катталикларини ва тузилишини ўрганиш муҳим ҳисобланади.
Ишнинг мақсади. Ўзбекистон Республикаси ҳудудида тарқалган Ganoderma lucidum замбуруғидан сувда эрувчан полисахаридларни ажратиб олиш, тозалаш ва уларнинг таркибий тузилишини аниқлашдан иборат.
Методология. Ganoderma lucidum замбуруғидан сувда эрувчан полисахаридлар ажратиб олинди. Полисахаридлар ион алмашиниш хроматография усулида нейрал (GW-1) ва анион (GW-2) полисахаридларга ажратилди. Полисахаридларнинг моносахарид таркиби қоғоз хроматографияси, молекуляр массавий катталиклари гель хроматография усуллари ёрдамида аниқланди. Полисахарид намуналарининг умумий қанд миқдорини аниқлаш фенол-сульфат кислота усулида олиб борилди. Ажратиб олинган анион полисахаридларнинг тузилиши ИҚ-, ЯМР-спектроскопия усулларида ўрганилди.
Илмий янгилиги. Республикамиз ҳудудида тарқалган Ganoderma lucidum замбуруғидан сувда эрувчан полисахаридлар илк бор ажратиб олиниб, уларнинг таркибий тузилиши аниқланди.
Олинган натижалар. Ganoderma lucidum базидиал замбуруғидан сувда эрувчан полисахаридлар ажратиб олинди. Ажратиб олинган полисахаридларнинг моносахарид таркиби, ўртача молекуляр массаси (Mw), умумий қанд миқдори ва умумий тузилиши аниқланди.
Калит сўзлар: Ganoderma lucidum, базидиал замбуруғ, сувда эрувчан полисахарид, моносахарид таркиб, хроматография, углевод миқдори.
Хусусиятлари:
* Ganoderma lucidum базидиал замбуруғидан полисахаридлар ажратиб олинди;
* полисахаридларнинг физик-кимёвий хусусиятлари ва тузилиши ўрганилди.
Цитата келтириш: Г. А. Халилова, А. С. Тураев, Б. И. Мухитдинов, С. Б. Хайтметова, Н. С. Нормахаматов. Ganoderma lucidum замбуруғининг сувда эрувчан анион полисахаридлари ва уларнинг структуравий тавсифлари // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.88-94.
Қабул қилинди: 15.07.2019; Рухсат этилди: 18.09.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *
АНАЛИТИК КИМЁ
УДК 543.25:543.4:661.864.1
1Н. Х. Кутлимуротова, 2Ф. Ф. Нуржонова, 1Х. С. Таджимухамедов
СПЕКТРОФОТОМЕТРИК УСУЛДА ИТТРИЙ ИОНИНИ 2,7-ДИНИТРОЗО-1,8-ДИГИДРОКСИНАФТАЛИН-3,6-ДИСУЛЬФОКИСЛОТА РЕАГЕНТИ БИЛАН АНИҚЛАШ
1Мирзо Улугбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети, 2ЎзМУ Хоразм Маъмун Академияси, Е-mail: Nigora.qutlimurotova@mail.ru
Реферат. Муаммонинг келиб чиқиши. Иттрий табиатда сийрак-ер элементлари билан биргаликда учрагани, уни ажратиб олиш бир қанча мураккаб технологик жараёнларни талаб этганлиги сабабли иттрийни ажратиш ва аниқлаш ҳозирги замоннинг долзарб муаммоларидан бири ҳисобланади. Шунинг учун иттрий ионига сезгир органик реагент танлаш ва аниқлашнинг юқори сезгир ҳамда танлаб таъсир этувчан услубини ишлаб чиқиш зарур. Спектрофотометрик усул усулнинг ва асбобларининг оддийлиги, анализнинг тезкорлиги билан бошқа усуллардан ажралиб туради.
Ишда иттрий ионини 2,7-динитрозо-1,8-дигидроксинафталин-3,6-дисульфокислота реагенти билан спектрофотометрик аниқлаш натижалари ва услуби келтирилган.
Ишнинг мақсади. Иттрий ионини 2,7-динитрозо-1,8-дигидроксинафталин-3,6-дисульфокислота реагенти билан аниқлашнинг спектрофотометрик услубини яратиш.
Методология. Тадқиқот усуллари сифатида: спектрофотометрик, потенциометрик ва математик статистика усулларидан фойдаланилган.
Илмий янгилиги. Иттрий ионини янги синтез қилинган 2,7-динитрозо-1,8-дигидроксинафталин-3,6-дисульфокислота эритмаси билан спектрофотометрик аниқлаш.
Олинган натижалар. Иттрий ионининг 2,7-динитрозо-1,8-дигидроксинафталин-3,6-дисульфокислота реагенти билан комплекс ҳосил қилиш жараёни ва комплекс ҳосил бўлишининг оптимал шароитлари спектрофотометрик усулда ўрганилган. Натижалардан фойдаланиб, комлекснинг таркиби ва барқарорлик константаси топилган.
Калит сўзлар: иттрий, спектрофтометрия, 2,7-динитрозо-1,8-дигидроксинафталин-3,6-дисульфокислота.
Хусусиятлари:
* иттрий ионини 2,7-динитрозо-1,8-дигидроксинафталин-3,6-дисульфокислота регаенти билан спектрофотометрик усулда аниқлаш шароитлари оптималлаштирилган;
* Бер қонунига бўйсуниши аниқланган ва ишлаб чиқилган усул технологик сув таркибидан иттрий ионини аниқлашга қўлланилган.
Цитата келтириш: Н. Х. Кутлимуротова, Ф. Ф. Нуржонова, Х. С. Таджимухамедов. Спектрофотометрик усулда иттрий ионини 2,7-динитрозо-1,8-дигидроксинафталин-3,6-дисульфокислота реагенти билан аниқлаш // Ўзбекистон кимё журнали. -2020. -№5. -Б.94-102.
Қабул қилинди: 17.07.2019; Рухсат этилди: 18.09.2020; Нашр этилди: 15.10.2020
* * *